Хоће Штефанеково злато: Јермен иде на Суд!

Невероватне изјаве рвача, који иде у Лозану да узме "оно што је његово"?!

Остали спортови 08.09.2016 | 18:45 Јерменски рвач Мигран Арутјуњан не само да се неспортски поднео после финала у Рију, а нарочито током свечане церемоније доделе медаља, већ поручује да неће одустати од злата које је припало нашем рвачу Давору Штефанеку!

Арутјуњан, каже да је намеравао да скине сребрну медаљу и окачи је Штефанеку око врата (!?), јер је – цитирамо – "видео како наш рвач ужива у његовом злату", а поручује и да разматра жалбу пред Судом за спортску арбитражу у Лозани!

"Сви сми били сведоци судијске фарсе и не можемо да будемо равнодушни. Идемо пред Суд за арбитражу у спорту у Лозани", најавио је секретар Олимпијског комитета Јерменије, Грачја Ростомјан.

У финалу категорије до 66 килограма резултат је био 1:1, али је сходно правилима у рвању грчко-римским стилом победа, самим тим и злато, припала српском репрезентативцу, јер је он последњи освојио поен током борбе.

Арутјуњан киптео је од беса и током интервјуа који је дао Олимпијском комитету Јерменије. Говорио је о много чему, а део о Рију гласи...

"Не желим ничија објашњења нити извињења, не желим ништа да чујем. Оно тамо је била пљачка која је начињена спортисти који је 15 година посветио борби за ту медаљу. Остао сам празних шака као олимпијски шампион, али сам постао богат као особа. Срећан сам. Видим да ме људи воле, да им је жао због мене, због онога што се догодило, да желе да промене ствари, али обичан свет није у могућности то да уради. Ипак, ова љубав и наклоност неће променити моју људску природу", рекао је и додао због чега сматра да је опљачкан.

"Након што су моји тренери уложили 'челенџ', остало је било још пет секунди до краја борбе и намеравао сам да изведем последњи напад. Али, када је борба настављена мој противник је стајао предалеко. У тренутку сам схватио да је цела борба упропашћена. Заправо, постало ми је јасно од првог 'партера', али нећу сада да мислим о томе".

Шта се догодило о свлачионици, питали су га.

"Трагедија", рекао је.

"Генерално сам веома удржан у показивању емоција и могу да се суздржим веома добро, нарочито када ме нешто боли, али када се дете роди, плаче, а ја сам спавао кад сам се родио и моје сузе су кренуле у Рију, 27 година касније. Био сам збуњен, желео сам да се смирим и не покажем сузе публици, али нисам могао. Можда ме је то и спасило да не направим већу глупост".

На церемонији сте незадовољно говорили себи у браду. Да ли сте се обраћали Богу?

"Приметили сте? Подигао сам главу и рекао: 'Мој Боже, зашто, о зашто?' Али, покајао сам се и извинио се. Немам права да га питам зашто, да се жалим на њега након свега што ми је пружио. Дао ми је шансу да испишем историју, ни9сам успео, али он јесте успео кроз мене".

Учинило се да ћете вратити сребро. Зашто сте га задржали?

"Када је дошло до фотографисања после финала, желео сам да скинем медаљу и окачим је Штефанеку око врата, а после тога окренем се и одем тихо, никад се не окренем. Стајао сам и гледао као гризе моју златну медаљу, како позира пред камерама са нечим што припада мени. Желео сам да одем, али тада ми се пред очима појавила моја кћерка и помислио сам да ако дам своју медаљу Штефанеку, да ћу му дати и моју патњу, труд и стазу којом сам прошао. Предомислио сам се и иако знам да би се многим људима допао мој гест, нарочито навијачима, нисам то урадио. Отишао сам тихо, можда се вратим једном поново..."

Сувишно је додати било шта на ове речи.

Извор: мондо.рс