Анализа - СП: "Орлови", само играјте фудбал!

После шест година лутања, репрезентација Србије налази се на још једном новом почетку. Резултат је важан, али он не може да падне "с неба"...

Фудбал 05.09.2016 | 17:00 Дочекасмо и тај дан. Од прошлог понедељка свакодневно смо читали и слушали фудбалске репрезентативце како на конференцијама за новинаре указују на значај доброг старта у квалификацијама за Светско првенство и позивају народ да их у што већем броју подржи са трибина стадиона "Рајко Митић".

Време је да видимо шта имају да понуде на терену.

Од 20.45 часова игра се утакмица против Републике Ирске, селекције која је била на ЕУРО 2016 у Француској, прошла групу и у осмини финала водила 1:0 на полувремену против домаћина. Свака јој част, али није то екипа која треба да скрене пажњу са новог почетка "орлова" и оног што би они требало да ураде.

Данас ваљда ниједан навијач Србије не размишља о Шејну Лонгу, или било ком другом појединцу под командом сјајног мотиватора Мартина О'Нила (они су "војска", снаге која значајно премашује збир индивидуалних вредности), већ о томе како ће нови селектор Славољуб Муслин припремити наш тим и да ли су наши фудбалери спремни да, коначно, одиграју чврсто, пожртвовано, самоуверено и проактивно у званичној утакмици.

Последњи пут смо на великом такмичењу били 2010. године у Јужној Африци. Наравно да се нација зажелела победа. Али, у данашњем фудбалу се за резултат обично пита и противник. Мало ко има толики квалитет да може да изађе на терен и ОЧЕКУЈЕ победу, без великог уложеног труда. По том питању нема гаранција.

У случају репрезентације Србије, поготово у овом тренутку, када је стрпљење већ издало многе, важније је оно што долази пре резултата. Игра, приступ, менталитет.

Нећемо репрезентацију која чека да противник зада први ударац, па онда да (проба да) реагује. Нећемо репрезентацију са душом и срцем "у носу", од недостатка храбрости и жеље. Хоћемо агресивност од првог минута, ко год да је противник, поготово код куће. Хоћемо и атмосферу заједништва у тиму - не на речима, него на делу. Хоћемо да видимо подређеност заједничком циљу.

Најближи да испуни ове навијачке "идеале" у претходних шест година био је кочоперни Синиша Михајловић. Међутим, наметање ауторитета на погрешан начин одвело га је у понекад несхватљива лутања на пољу селекције играча и Миха је врло брзо запао у најгору могућу матрицу оптужби - да му репрезентацију састављају менаџери.

Зашли смо већ дубоко у 21. век. Друштвене мреже су постале неизоставни део наших живота. Практично су и медији постали друштвене мреже на један специфичан начин, "обичном" човеку никада није било лакше да своје мишљење - често исказано у афекту - пласира у јавност.

У случају репрезентације, све то се уз атмосферу са стадиона сабира у један општи суд о вредности екипе и њеној "достојности" националног дреса, чега су итекако свесни и сами играчи.

Зато се и њима мора нешто пружити, да би се очекивало нешто заузврат. Пре свега поштовање, јер то имају у својим клубовима широм Европе, где играју онако како им најчешће није успевало у репрезентацији. Треба доћи на стадион, подржати и ако не крене, а види се да постоји жеља. Током тих 90 минута заборавити на клупске боје, функционере и политичаре.

После утакмица не фабриковати медијске афере тамо где их нема, не гурати у први план теме из приватног живота фудбалера, не давати простора "фудбалским посленицима" сумњивог моралног и стручног педигреа, а тако жељним да се чује и њихова...

Наравно, ако је екипа права и јака, она ће издржати све негативне утицаје споља и свеједно остварити циљ, али наша екипа до сада није показала те карактеристике. Штавише, после сваког новог разочарања, пут до следећег "распада система" је све краћи. Потпуно логично!

Ако хоћемо резултат, ако хоћемо да опет имамо респектабилан национални тим и, у крајњој линији, да одемо на Мундијал, мораћемо сви да упрегнемо у истом смеру. Сувише смо дубоко пали да бисмо тек тако стали на ноге и такмичили се са онима који су већ ухватили залет.

Али, треба јасно рећи: селектор и фудбалери су главни. Од њих све полази и на њима је највећа одговорност за то како ће се у Србији доживљавати фудбал 13. новембра, када после четврте утакмице у овим квалификацијама (Ирска, Молдавија, Аустрија, Велс), уочи паузе до пролећа 2017, дође тренутак за прву темељну анализу и подвлачење црте.

До тада, срећно "орлови"! И, играјте фудбал, како најбоље знате!

Извор: мондо.рс