Analiza - SP: "Orlovi", samo igrajte fudbal!

Posle šest godina lutanja, reprezentacija Srbije nalazi se na još jednom novom početku. Rezultat je važan, ali on ne može da padne "s neba"...

Fudbal 05.09.2016 | 17:00 Dočekasmo i taj dan. Od prošlog ponedeljka svakodnevno smo čitali i slušali fudbalske reprezentativce kako na konferencijama za novinare ukazuju na značaj dobrog starta u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i pozivaju narod da ih u što većem broju podrži sa tribina stadiona "Rajko Mitić".

Vreme je da vidimo šta imaju da ponude na terenu.

Od 20.45 časova igra se utakmica protiv Republike Irske, selekcije koja je bila na EURO 2016 u Francuskoj, prošla grupu i u osmini finala vodila 1:0 na poluvremenu protiv domaćina. Svaka joj čast, ali nije to ekipa koja treba da skrene pažnju sa novog početka "orlova" i onog što bi oni trebalo da urade.

Danas valjda nijedan navijač Srbije ne razmišlja o Šejnu Longu, ili bilo kom drugom pojedincu pod komandom sjajnog motivatora Martina O'Nila (oni su "vojska", snage koja značajno premašuje zbir individualnih vrednosti), već o tome kako će novi selektor Slavoljub Muslin pripremiti naš tim i da li su naši fudbaleri spremni da, konačno, odigraju čvrsto, požrtvovano, samouvereno i proaktivno u zvaničnoj utakmici.

Poslednji put smo na velikom takmičenju bili 2010. godine u Južnoj Africi. Naravno da se nacija zaželela pobeda. Ali, u današnjem fudbalu se za rezultat obično pita i protivnik. Malo ko ima toliki kvalitet da može da izađe na teren i OČEKUJE pobedu, bez velikog uloženog truda. Po tom pitanju nema garancija.

U slučaju reprezentacije Srbije, pogotovo u ovom trenutku, kada je strpljenje već izdalo mnoge, važnije je ono što dolazi pre rezultata. Igra, pristup, mentalitet.

Nećemo reprezentaciju koja čeka da protivnik zada prvi udarac, pa onda da (proba da) reaguje. Nećemo reprezentaciju sa dušom i srcem "u nosu", od nedostatka hrabrosti i želje. Hoćemo agresivnost od prvog minuta, ko god da je protivnik, pogotovo kod kuće. Hoćemo i atmosferu zajedništva u timu - ne na rečima, nego na delu. Hoćemo da vidimo podređenost zajedničkom cilju.

Najbliži da ispuni ove navijačke "ideale" u prethodnih šest godina bio je kočoperni Siniša Mihajlović. Međutim, nametanje autoriteta na pogrešan način odvelo ga je u ponekad neshvatljiva lutanja na polju selekcije igrača i Miha je vrlo brzo zapao u najgoru moguću matricu optužbi - da mu reprezentaciju sastavljaju menadžeri.

Zašli smo već duboko u 21. vek. Društvene mreže su postale neizostavni deo naših života. Praktično su i mediji postali društvene mreže na jedan specifičan način, "običnom" čoveku nikada nije bilo lakše da svoje mišljenje - često iskazano u afektu - plasira u javnost.

U slučaju reprezentacije, sve to se uz atmosferu sa stadiona sabira u jedan opšti sud o vrednosti ekipe i njenoj "dostojnosti" nacionalnog dresa, čega su itekako svesni i sami igrači.

Zato se i njima mora nešto pružiti, da bi se očekivalo nešto zauzvrat. Pre svega poštovanje, jer to imaju u svojim klubovima širom Evrope, gde igraju onako kako im najčešće nije uspevalo u reprezentaciji. Treba doći na stadion, podržati i ako ne krene, a vidi se da postoji želja. Tokom tih 90 minuta zaboraviti na klupske boje, funkcionere i političare.

Posle utakmica ne fabrikovati medijske afere tamo gde ih nema, ne gurati u prvi plan teme iz privatnog života fudbalera, ne davati prostora "fudbalskim poslenicima" sumnjivog moralnog i stručnog pedigrea, a tako željnim da se čuje i njihova...

Naravno, ako je ekipa prava i jaka, ona će izdržati sve negativne uticaje spolja i svejedno ostvariti cilj, ali naša ekipa do sada nije pokazala te karakteristike. Štaviše, posle svakog novog razočaranja, put do sledećeg "raspada sistema" je sve kraći. Potpuno logično!

Ako hoćemo rezultat, ako hoćemo da opet imamo respektabilan nacionalni tim i, u krajnjoj liniji, da odemo na Mundijal, moraćemo svi da upregnemo u istom smeru. Suviše smo duboko pali da bismo tek tako stali na noge i takmičili se sa onima koji su već uhvatili zalet.

Ali, treba jasno reći: selektor i fudbaleri su glavni. Od njih sve polazi i na njima je najveća odgovornost za to kako će se u Srbiji doživljavati fudbal 13. novembra, kada posle četvrte utakmice u ovim kvalifikacijama (Irska, Moldavija, Austrija, Vels), uoči pauze do proleća 2017, dođe trenutak za prvu temeljnu analizu i podvlačenje crte.

Do tada, srećno "orlovi"! I, igrajte fudbal, kako najbolje znate!

Izvor: mondo.rs