Ко трага за 'несталим' српским златом?

Српски истражни органи, који би били надлежни у случају крађе златних резерви Србије, потпуно су изненађени изјавом гувернерке Јоргованке Табаковић да недостаје 44 тона злата.

Србија 24.08.2016 | 08:18 "То су резерве чији део потиче још из времена Краљевине СХС. Никада се нисмо бавили том истрагом, нити је до сада ико чуо за крађу толике тонезлата" тврде истражни органи, који би по службеној дужности морали да буду упознати са крађом златних резерви Србије.

Изјава гувернерке Јоргованке Табаковић да из Базела недостаје 46 тона злата и да ће се тиме још дуго бавити надлежни органи узнемирила је јавност. Није јасно зашто је Табаковићева изнела нетачне податке, јер се ради заправо о 16,8 тона злата које је после сукцесије припало Србији и Црној Гори.

Такође, судећи по званичном одговору које је "Блицу" стигло изНародне банке Србије, злато није нестало, него је продато између 2001. и 2002. године.

Неодговорно понашање гувернерке

Ипак, то не мења много ствар, јер јавност до данас није упозната зашто је у тако кратком временском року оно продато и где је отишао тај новац.

Бивши гувернер НБС Дејан Шошкић наводи да је ову тему пропаратио у новинама.

Он за "Блиц" каже да није добро да од руководства једне значајне државне институције добијамо непрецизне информације које се могу различито и произвољно тумачити и да накнадно од исте те институције добијамо додатна објашњења и прецизирања која се у доброј мери косе са иницијалном изјавом званичника.

"То није добро за репутацију и кредибилитет како државне институције, тако и државе у целини. Истовремено, ако руководство неке државне институције сумња да је имовином те институције у неком прошлом периоду управљано на неодговарајући начин, природно је покренути одговарајуће интерне истражне радње и тек по установљеним чињеницама покренути друге потребне поступке и обавестити јавност о томе" сматра Шошкић.

Злато било три пута јефтиније него данас

Бивши гувернер се осврће и на тврдње из НБС да су тоне златних полуга продате у периоду од 2001. и 2002. године и каже да није добро што је Србија тако поступила.

"Продато је злато у тренутку када је његова цена била (сада то знамо) на вишедеценијском историјском минимуму. У годинама након 2002. уследио је раст цена злата до нивоа из 2011. и 2012. Тада је била три пута виша од цене злата 2001 и 2002. године. Тај раст могао се донекле претпоставити и 2001. и 2002. године да је урађена одговарајућа анализа дугорочних фјучерс уговора на злато", објашњава Шошкић.

У одговору НБС "Блицу" је речено и да је из земље у другој половини 2001. године извезено још пет тона златних полуга због његове дораде, али је и оно продато.

Шошкић каже да злато централних банака традиционално не стоји у у земљи која је његов власник, већ у земљи у којој се тим златом могу вршити међународна плаћања.

Откуп злата из Бора

"Традиционално то је Лондон, касније и Њујорк и Базел. Да би злато имало способност међународних плаћања мора бити преконтролисано у његовом квалитету и стандардизовано (такозвана афинажа) и тек онда може бити пренесено у иностранство ради његовог стављања у функцију платежног средства земље власнице" појашњава бивши гувернер.

Он додаје да НБС традиционално врши откуп злата из Бора, које након тога може пасивно остати у земљи или мора проћи стандардизацију у иностранству.

"Након тога може остати у иностранству. Такво злато у иностранству је злато наше државе и део је девизних резерви земље" каже Шошкић.

Извор: Блиц