Анализа и најава: За љубитеље фудбала - креће шпанска Примера!

Толико добри да немају кога да купе! Јесте Премијер лига најатрактивнија и најуједначенија, али протеклих година на Старом континенту лопта се најлепше ролала у Шпанији.

Фудбал 19.08.2016 | 23:30 Фудбалска планета заузета је причама о Мурињу у Манчестер јунајтеду, Гвардиоли у Манчестер Ситију и  Контеу у Челсију, Премијер лига се назива најјачом на свету, холивудским блокбастером који само чека да покори Европу. Реалност је нешто другачија. Последњих шест великих континенталних трофеја завршила су у Шпанији, а ма колико Енглези трошили новца и сада се чини да су представници Примере ипак класа за себе.

Изузмемо ли Бајерн, ретко ко ће оспорити да на Пиринејима играју два најбоља клуба на свету. Актуелни шампион Шпаније Барселона и европски првак Реал. Уз свим европским богаташима мрски Атлетико, те владара Лиге Европе Севиљу, па и Виљареал, Валенсију, Атлетик Билбао и сваке сезоне неки нови тим спреман да запржи чорбу фаворитима са дебелим новчаницима.

У тим новчаницима лежи можда и највећа разлика у односу на Премијер лигу. Јер док и просечан енглески клуб може себи да дозволи да потроши 20.000.000 за једног играча овог лета у Шпанији су више од тога потрошили само Реал, Барселона, Атлетико, Виљареал, Севиља и Бетис. Истина, последњих сезона и Шпанци су почели да се шире, али ипак мање него Енглези, прилично смо сигурни - зато што су ипак талентованији за фудбал од острвских колега. Уосталом, најбољи пример је Атлетик Билбао, који због надалеко познате "кантера" филозофије по којој само Баски могу да играју на Сан Мамесу овог лета није ни потрошио ни цент на појачања, нити је цент и ушао у клуб.

Највише је куповао Атлетико са 81.000.000 евра утрошених на пре свега Кевина Гамеира, Ника Гајтана и Шимеа Врсаљка. Сви играчи који су отишли и нису имали превелик утицај на игруДијега Симеонеа, па је утисак да је тим са реке Манзанарес јачи него лане, а оно додатно што иде у прилог Јорганџијама је и то што су њихови играчи имали дужи одмор од ривала у највећим конкурентима за шампионску титулу Барселони и Реалу. Овај пут Атлетико би морао да од самог старта крене фуриозно и стекне какву-такву предност у односу на поменуте гиганте.  Ако нападачки тандем Антоан Гризман - Кевин Гамеиро испоручи оно што се од њега очекује и ако Атлетико лакше буде долазио до голова Атлетико би могао да нападне сам врх.

Ипак, нема сумње да је Барселона највећи фаворит да освоји и седми шампионски пехар у последњих девет сезона мада имају на Камп Ноу својих брига. Нејмар је још на Олимпијским играма, Лионел Меси и Хавијер Маскерано су и трећу годину узастопце лето провели играјући за репрезентацију Аргентине и умор би могао да буде тег око врата екипиЛуиса Енрикеа на почетку сезоне. Притом, после осам година нема више Данија Алвеса, а иако се чини да би Серђи Роберто могао да му буде достојан наследник биће занинљиво видети како ће се Енрикеов тим снаћи без можда и најбољег десног бека на планети у последњој деценији. Стартна постава вероватно ће бити идентична као лане, с тим да биМарк-Андре Тер-Штеген требало да буде сигуран међу стативама због извесног одласкаКлаудија Брава у Манчестер Сити, задатак Андреа Гомес је да шефу да ширину у избору -Арда Туран није успео у томе - док су од његових 22-годишњих вршњака Самјуела Умтитија, Лукаса Диња и Дениса Суареза очекује да пре свега каталонском великану дају темељ на коме ће градити будућност.

Међутим, ако навијачи Барселоне нису имали неког посебног разлога да славе као што су када су долазили Нејмар или Луис Суарез шта тек рећи за Реал? Председник Флорентино Перез, познат по маркетиншки генијалној идеји Галактикоса, овог лета је навијачима представио само повратнике Алвара Морату и новог љубимца Зинедина Зидана - Марка Асенсија. На тим промоцијама уместо 60.000 људи, а умело је толико да их се скупи, свега по 3.000, бар делом разочараних што је Пол Погба изабрао Манчестер јунајтед. Међутим, као и у случају Барселоне, Реал је дошао у ситуацију да му заиста није лако да пронађе играча за првих 11. Не очекује се тако ни да ће Зиданова постава трпети велике промене, мада ће млади тренер - кога многи још сматрају више срећним но толико квалитетним - вероватно морати да се бори и са набујалом сујетом у свлачионици. Хамес Родригез и Иско ће са промоцијом Асенсија још теже до минута, Карим Бензема ће у Морати коначно добити праву конкуренцију, а видели смо док је ту био Гонзало Игуаин - не могу обојица да буду срећни.

И ту се отприлике завршава круг кандидата за трофеј, мада је у већини светских кладионица испод границе 100 на један уложени евро и потенцијална нагазна мина за највеће - Севиља. Истина, Андалужани у тој намери нису успели у борби за европски Суперкуп против Реала (2:3), па ни у шпанској верзији истог турнира са Барселоном (0:2 и ...), али идеја Хорхеа Сампаолија се видела. Отишли су носиоци игре попут Гжегожа Кирховјака, Гамеира и врсног десног бека Кокеа, али са Лусијаном Вијетом, Висамом Бен Једером, Франком Васкезом, Хоакином Кореом, Гансом и Матијасом Краневитером тим који је последњих година навикао да се бори са константним ротацијама могао би се на Сампаолијевиммислима укомпонује у озбиљну артиљеријску јединицу. Слути стога да Примера ни ове сезоне бар по једном параметру неће моћи да се такмичи са Премијер лигом. По уједначености. Чини се, наиме, да се прва четири на табели већ знају.

Јер иако је Виљареал био сјајан прошле сезоне само две недеље пред почетак првенстваМарселињо Торал, архитекта пласмана у квалификације за Лигу шампиона и полуфинале Лиге Европе, шокирао је Мадригал саопштивши да одлази. Шпански медији разлоге таквог потеза проналазе у двема теоријама. Једна је да се свлачионица побунила после скидања капитенске траке Матеу Мусакију, друга и вероватнија је да није био задовољан трансфер политиком управе клуба на челу са председником Фернандом Роигом. Очигледно даМарселињо сматра да Роберто  Соријано, Никола Сансоне, Алфред Н'Ндиаје, Кристијан Еспиноза, Денис Черишев и Алешандре Пато - име овог последњег слути на неке менаџерске комбинације - неће моћи да надокнаде одласке пре свих Ерика Бајија иДениса Суареза, иако је на појачања утрошено чак 52.300.000 евра. Врућ кромпир у руке је преузео Фран  Ескриба, иако се шушка да он само чува место до повратка Мануела Пелегринија.

Вео мистерије надвија се и над Валенсијом. Превише је тога на Местаљи зависило од Андреа Гомеса, а како су отишли и Софијан Фегули, Черишев, Антонио Бараган, Алваро Негредо, Пабло Пјати и многи други чини се да се управа клуба - а многи баш њу виде као узрок свих проблема - одлучила на потпун ремонт. Нани, Марио Суарез, те остписани играчи Реала и Барсе Алваро Медран и Мартин Монтоја са 53-годишњим, али у самосталном вођењу екипе не превише искусним Паком Ајестараном на клупи не уливају оптимизам да ће се Слепи мишеви тако брзо вратити у сам врх Примере. Кладионице их сврставају на пето место на листи фаворита, али то је на дугачком штапу, јер рекосмо већ да на Пиринејима сваке сезоне искочи неки нови клуб који задиви свет лепршавим фудбалом.

Били су то у протеклим годинама и Малага и Атлетик Билбао и Реал Сосиједад, прошле сезоне Селта (без Нолита тешко је очекивати да ће се задржати у врху), ове би могао да буде Бетис, али барем тренутно нико од њих не изгледа као ништа друго но равноправан кандидат за место број шест или седам.

Кад је борба за опстанак у питању најмање шансе дају се новајлијама Алавесу, Леганесу и Осасуни, али ништа веће ни тимовима који већ неко време ходају по ивици амбиса - Спортингу из Хихона пре свега, Гранади, Еибару, чак и Депортиву и прошле сезоне пријатном изненађењу Лас Палмасу.

И ту долазимо до можда и највеће бољке шпанског фудбала. Јер док планета стрепи да ли ће у Енглеској испасти Њукасл или Астон Вила за Лас Палмас, Спортинг или Гранаду брину само локалци. Народ тражи спектакл, а њега нема без беспрекорних стадиона и маркетиншких гуруа. Енглези су ту мајстори игре. Шпанци као да још наивно верују да је довољно само ролати лопту. Изузев оних највећих наравно. Они су већ толико моћни да просто немају кога да купе. Или је бар круг кандидата веома мали. Као шанса да Лестер, Арсенал, Тотенхем или Сити у Лиги шампиона избаце Реал и Барселону. Па и Атлетико.

НАЈСКУПЉИ ДОЛАСЦИ (и јединих 10 седмоцифрених):

Андре Гомес - из Валенсије у Барселону за 35.000.000 евра;
Кевин Гамеиро - из Севиље у Атлетико за 32.000.000;
Нико Гајтан - из Бенфике у Атлетико за 25.000.000;
Алваро Мората - из Јувентуса у Реал за 30.000.000;
Самјуел Умтити - из Лиона у Барселону за 25.000.000;
Лукас Дињ - из Роме у Барселону за 16.500.000;
Шиме Врсаљко - из Сасуола у Атлетико за 16.000.000;
Франко Васкез - из Сампдорије у Севиљу за 15.000.000;
Роберто Соријано - из Сампдорије у Виљареал за 14.100.000;
Никола Сансоне - из Сасуола у Виљареал за 13.000.000;

НАЈВЕЋЕ ТРОШАЏИЈЕ (и једини који су потрошили преко 10.000.000 евра):

Атлетико Мадрид (81.000.000): Гамеиро, Гајтан, Врсаљко, Жота, Вернер, Торес;
Барселона (79.750.000): Гомес, Умтити, Дињ, Суарез;
Севиља (61.200.000): Васкез, Кореа, Гансо, Бен Једер, Кијотаке, Вијето, Меркадо, Краневитер,
Виљареал (52.300.000): Соријано, Сансоне, Н'Диаје, Еспиноза, Черишев, Пато...;
Реал Мадрид (30.000.000): Мората;
Бетис (20.000.000): Санабрија, Манди, Гутјерез, Мартин, Дурмиси, Зозуља, Ерера...;
Реал Сосиједад (18.000.000): Рули, Јозе, Хуанми, Тоњо;
Малага (10.100.000): Кеко (не онај из Севиље), Сантос, Бакари Коне, Виљанова, Рамирез, Јони, Дијего Љоренте...;
Валенсија (10.000.000): Нани, Медран, Монтоја, Суарез;

Извор: моззартспорт