Analiza i najava: Za ljubitelje fudbala - kreće španska Primera!

Toliko dobri da nemaju koga da kupe! Jeste Premijer liga najatraktivnija i najujednačenija, ali proteklih godina na Starom kontinentu lopta se najlepše rolala u Španiji.

Fudbal 19.08.2016 | 23:30 Fudbalska planeta zauzeta je pričama o Murinju u Mančester junajtedu, Gvardioli u Mančester Sitiju i  Konteu u Čelsiju, Premijer liga se naziva najjačom na svetu, holivudskim blokbasterom koji samo čeka da pokori Evropu. Realnost je nešto drugačija. Poslednjih šest velikih kontinentalnih trofeja završila su u Španiji, a ma koliko Englezi trošili novca i sada se čini da su predstavnici Primere ipak klasa za sebe.

Izuzmemo li Bajern, retko ko će osporiti da na Pirinejima igraju dva najbolja kluba na svetu. Aktuelni šampion Španije Barselona i evropski prvak Real. Uz svim evropskim bogatašima mrski Atletiko, te vladara Lige Evrope Sevilju, pa i Viljareal, Valensiju, Atletik Bilbao i svake sezone neki novi tim spreman da zaprži čorbu favoritima sa debelim novčanicima.

U tim novčanicima leži možda i najveća razlika u odnosu na Premijer ligu. Jer dok i prosečan engleski klub može sebi da dozvoli da potroši 20.000.000 za jednog igrača ovog leta u Španiji su više od toga potrošili samo Real, Barselona, Atletiko, Viljareal, Sevilja i Betis. Istina, poslednjih sezona i Španci su počeli da se šire, ali ipak manje nego Englezi, prilično smo sigurni - zato što su ipak talentovaniji za fudbal od ostrvskih kolega. Uostalom, najbolji primer je Atletik Bilbao, koji zbog nadaleko poznate "kantera" filozofije po kojoj samo Baski mogu da igraju na San Mamesu ovog leta nije ni potrošio ni cent na pojačanja, niti je cent i ušao u klub.

Najviše je kupovao Atletiko sa 81.000.000 evra utrošenih na pre svega Kevina Gameira, Nika Gajtana i Šimea Vrsaljka. Svi igrači koji su otišli i nisu imali prevelik uticaj na igruDijega Simeonea, pa je utisak da je tim sa reke Manzanares jači nego lane, a ono dodatno što ide u prilog Jorgandžijama je i to što su njihovi igrači imali duži odmor od rivala u najvećim konkurentima za šampionsku titulu Barseloni i Realu. Ovaj put Atletiko bi morao da od samog starta krene furiozno i stekne kakvu-takvu prednost u odnosu na pomenute gigante.  Ako napadački tandem Antoan Grizman - Kevin Gameiro isporuči ono što se od njega očekuje i ako Atletiko lakše bude dolazio do golova Atletiko bi mogao da napadne sam vrh.

Ipak, nema sumnje da je Barselona najveći favorit da osvoji i sedmi šampionski pehar u poslednjih devet sezona mada imaju na Kamp Nou svojih briga. Nejmar je još na Olimpijskim igrama, Lionel Mesi i Havijer Maskerano su i treću godinu uzastopce leto proveli igrajući za reprezentaciju Argentine i umor bi mogao da bude teg oko vrata ekipiLuisa Enrikea na početku sezone. Pritom, posle osam godina nema više Danija Alvesa, a iako se čini da bi Serđi Roberto mogao da mu bude dostojan naslednik biće zaninljivo videti kako će se Enrikeov tim snaći bez možda i najboljeg desnog beka na planeti u poslednjoj deceniji. Startna postava verovatno će biti identična kao lane, s tim da biMark-Andre Ter-Štegen trebalo da bude siguran među stativama zbog izvesnog odlaskaKlaudija Brava u Mančester Siti, zadatak Andrea Gomes je da šefu da širinu u izboru -Arda Turan nije uspeo u tome - dok su od njegovih 22-godišnjih vršnjaka Samjuela Umtitija, Lukasa Dinja i Denisa Suareza očekuje da pre svega katalonskom velikanu daju temelj na kome će graditi budućnost.

Međutim, ako navijači Barselone nisu imali nekog posebnog razloga da slave kao što su kada su dolazili Nejmar ili Luis Suarez šta tek reći za Real? Predsednik Florentino Perez, poznat po marketinški genijalnoj ideji Galaktikosa, ovog leta je navijačima predstavio samo povratnike Alvara Moratu i novog ljubimca Zinedina Zidana - Marka Asensija. Na tim promocijama umesto 60.000 ljudi, a umelo je toliko da ih se skupi, svega po 3.000, bar delom razočaranih što je Pol Pogba izabrao Mančester junajted. Međutim, kao i u slučaju Barselone, Real je došao u situaciju da mu zaista nije lako da pronađe igrača za prvih 11. Ne očekuje se tako ni da će Zidanova postava trpeti velike promene, mada će mladi trener - koga mnogi još smatraju više srećnim no toliko kvalitetnim - verovatno morati da se bori i sa nabujalom sujetom u svlačionici. Hames Rodrigez i Isko će sa promocijom Asensija još teže do minuta, Karim Benzema će u Morati konačno dobiti pravu konkurenciju, a videli smo dok je tu bio Gonzalo Iguain - ne mogu obojica da budu srećni.

I tu se otprilike završava krug kandidata za trofej, mada je u većini svetskih kladionica ispod granice 100 na jedan uloženi evro i potencijalna nagazna mina za najveće - Sevilja. Istina, Andalužani u toj nameri nisu uspeli u borbi za evropski Superkup protiv Reala (2:3), pa ni u španskoj verziji istog turnira sa Barselonom (0:2 i ...), ali ideja Horhea Sampaolija se videla. Otišli su nosioci igre poput Gžegoža Kirhovjaka, Gameira i vrsnog desnog beka Kokea, ali sa Lusijanom Vijetom, Visamom Ben Jederom, Frankom Vaskezom, Hoakinom Koreom, Gansom i Matijasom Kraneviterom tim koji je poslednjih godina navikao da se bori sa konstantnim rotacijama mogao bi se na Sampaolijevimmislima ukomponuje u ozbiljnu artiljerijsku jedinicu. Sluti stoga da Primera ni ove sezone bar po jednom parametru neće moći da se takmiči sa Premijer ligom. Po ujednačenosti. Čini se, naime, da se prva četiri na tabeli već znaju.

Jer iako je Viljareal bio sjajan prošle sezone samo dve nedelje pred početak prvenstvaMarselinjo Toral, arhitekta plasmana u kvalifikacije za Ligu šampiona i polufinale Lige Evrope, šokirao je Madrigal saopštivši da odlazi. Španski mediji razloge takvog poteza pronalaze u dvema teorijama. Jedna je da se svlačionica pobunila posle skidanja kapitenske trake Mateu Musakiju, druga i verovatnija je da nije bio zadovoljan transfer politikom uprave kluba na čelu sa predsednikom Fernandom Roigom. Očigledno daMarselinjo smatra da Roberto  Sorijano, Nikola Sansone, Alfred N'Ndiaje, Kristijan Espinoza, Denis Čerišev i Alešandre Pato - ime ovog poslednjeg sluti na neke menadžerske kombinacije - neće moći da nadoknade odlaske pre svih Erika Bajija iDenisa Suareza, iako je na pojačanja utrošeno čak 52.300.000 evra. Vruć krompir u ruke je preuzeo Fran  Eskriba, iako se šuška da on samo čuva mesto do povratka Manuela Pelegrinija.

Veo misterije nadvija se i nad Valensijom. Previše je toga na Mestalji zavisilo od Andrea Gomesa, a kako su otišli i Sofijan Feguli, Čerišev, Antonio Baragan, Alvaro Negredo, Pablo Pjati i mnogi drugi čini se da se uprava kluba - a mnogi baš nju vide kao uzrok svih problema - odlučila na potpun remont. Nani, Mario Suarez, te ostpisani igrači Reala i Barse Alvaro Medran i Martin Montoja sa 53-godišnjim, ali u samostalnom vođenju ekipe ne previše iskusnim Pakom Ajestaranom na klupi ne ulivaju optimizam da će se Slepi miševi tako brzo vratiti u sam vrh Primere. Kladionice ih svrstavaju na peto mesto na listi favorita, ali to je na dugačkom štapu, jer rekosmo već da na Pirinejima svake sezone iskoči neki novi klub koji zadivi svet lepršavim fudbalom.

Bili su to u proteklim godinama i Malaga i Atletik Bilbao i Real Sosijedad, prošle sezone Selta (bez Nolita teško je očekivati da će se zadržati u vrhu), ove bi mogao da bude Betis, ali barem trenutno niko od njih ne izgleda kao ništa drugo no ravnopravan kandidat za mesto broj šest ili sedam.

Kad je borba za opstanak u pitanju najmanje šanse daju se novajlijama Alavesu, Leganesu i Osasuni, ali ništa veće ni timovima koji već neko vreme hodaju po ivici ambisa - Sportingu iz Hihona pre svega, Granadi, Eibaru, čak i Deportivu i prošle sezone prijatnom iznenađenju Las Palmasu.

I tu dolazimo do možda i najveće boljke španskog fudbala. Jer dok planeta strepi da li će u Engleskoj ispasti Njukasl ili Aston Vila za Las Palmas, Sporting ili Granadu brinu samo lokalci. Narod traži spektakl, a njega nema bez besprekornih stadiona i marketinških gurua. Englezi su tu majstori igre. Španci kao da još naivno veruju da je dovoljno samo rolati loptu. Izuzev onih najvećih naravno. Oni su već toliko moćni da prosto nemaju koga da kupe. Ili je bar krug kandidata veoma mali. Kao šansa da Lester, Arsenal, Totenhem ili Siti u Ligi šampiona izbace Real i Barselonu. Pa i Atletiko.

NAJSKUPLJI DOLASCI (i jedinih 10 sedmocifrenih):

Andre Gomes - iz Valensije u Barselonu za 35.000.000 evra;
Kevin Gameiro - iz Sevilje u Atletiko za 32.000.000;
Niko Gajtan - iz Benfike u Atletiko za 25.000.000;
Alvaro Morata - iz Juventusa u Real za 30.000.000;
Samjuel Umtiti - iz Liona u Barselonu za 25.000.000;
Lukas Dinj - iz Rome u Barselonu za 16.500.000;
Šime Vrsaljko - iz Sasuola u Atletiko za 16.000.000;
Franko Vaskez - iz Sampdorije u Sevilju za 15.000.000;
Roberto Sorijano - iz Sampdorije u Viljareal za 14.100.000;
Nikola Sansone - iz Sasuola u Viljareal za 13.000.000;

NAJVEĆE TROŠADŽIJE (i jedini koji su potrošili preko 10.000.000 evra):

Atletiko Madrid (81.000.000): Gameiro, Gajtan, Vrsaljko, Žota, Verner, Tores;
Barselona (79.750.000): Gomes, Umtiti, Dinj, Suarez;
Sevilja (61.200.000): Vaskez, Korea, Ganso, Ben Jeder, Kijotake, Vijeto, Merkado, Kraneviter,
Viljareal (52.300.000): Sorijano, Sansone, N'Diaje, Espinoza, Čerišev, Pato...;
Real Madrid (30.000.000): Morata;
Betis (20.000.000): Sanabrija, Mandi, Gutjerez, Martin, Durmisi, Zozulja, Erera...;
Real Sosijedad (18.000.000): Ruli, Joze, Huanmi, Tonjo;
Malaga (10.100.000): Keko (ne onaj iz Sevilje), Santos, Bakari Kone, Viljanova, Ramirez, Joni, Dijego Ljorente...;
Valensija (10.000.000): Nani, Medran, Montoja, Suarez;

Izvor: mozzartsport