У БиХ један народ уз помоц́ Запада прегласава друга два

Увод у кредитни аранжман са ММФ-ом у Босни Херцеговини потписан је под притиском Европске уније, а све што се диктира из Брисела на крају остане само мртво слово на папиру, каже за Спутњик професор Факултета политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја.

Босна и Херцеговина 02.08.2016 | 12:02 Постизање договора о механизму координације и потписивање Писма о намерама за кредитни аранжман Босне и Херцеговине са ММФ-ом представљен је као „повратак земље на европски пут“.

Наиме, потписници, председник Републике Српске Милорад Додик, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговиц́, и шеф делегације и специјални представник Европске уније Ларс Гунар Вигемарк изјавили су да ц́е на овај начин „европски пут Босне и Херцеговине бити одблокиран“.

Међутим, професор Факултета политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја у разговору за Спутњик оцењује да у БиХ нема истинске политичке воље да се заједно иде у Европску унију. "Потписници су сасвим сигурно били под притиском Брисела током ових договора,  јер се од њих тражи да се остварује реформска агенда из прошле године — коју су такође потписали под притиском“, каже Шолаја.

„Истовремено, искоришц́ена је прилика да се ММФ-у што пре пошаље писмо како би стигао новац, јако важан фактор уочи предстојец́их локалних избора који се баве општим, националним темама. Подсец́ам, тај потпис је вец́ добио примедбе — Хрвати, који немају бројност народа, ни развијен институционални систем представљања, траже усаглашавање у кантонима. То је класична игра политичких лидера у БиХ: потпис се касније у некој форми нец́е реализовати, јер у суштини нема истинске политичке воље да се заједно иде ка Европској унији“, каже Шолаја.

Он додаје да је важна чињеница да је овај договор дошао у време озбиљне дестабилизације Републике Српске, па је самим тим потврдио да без ње нема ни Босне и Херцеговине. „Апсолутно — она је територијални, али и институционални део БиХ, насељена је вец́ински Србима који су конститутивни народ међу три ентитета, и то је кључ кроз који треба све да се решава“, каже саговорник Спутњика.

„У суштини, свако ко занемарује Републику Српску мора да зна да БиХ не може да постоји без ње. Проблем је што се у актуелним политикама, а нарочито у међународној јавности, ствара слика да је БиХ компактна централизована држава, да је Сарајево њен главни град, а политички систем земље предвиђа постојање заједничких институција, које се заједнички креирају. Ако се Република Српска неким чудом извуче из система, БиХ не постоји“, истиче Шолаја.

Наш саговорник подсец́а на чињеницу да је један народ, уз помоц́ међународних судија, прегласао друга два, што је иначе формула за конфликт у БиХ. Упитан да ли уопште верује у европски пут земље, Шолаја каже да је реч о „чудној идеји, која макар за сада нема будуц́ност“:

„Европског пута нема док се не дефинише политичка стабилност у БиХ, а она се нец́е тако лако дефинисати, јер све што се дешава у нашој политици произилази из Дејтонског споразума, укључујуц́и и Анекс 4, који је неко назвао Уставом — а он је често извор конфликата. Док народи не седну за сто и између себе не договоре решења за бројна питања, јако је тешко говорити о било каквом европском путу“, каже Милош Шолаја.

Све што се дешава у формалном погледу у Босни и Херцеговини, а диктира се из Брисела, на крају остане само мртво слово на папиру, закључује професор Шолаја у разговору за Спутњик.

Извор: Спутњик