Како усмјерити новац из дијаспоре у БиХ?

Претпоставља се како је ријеч о износу од неколико милијарди еура годишње што, уз одговарајуће подстицаје, јемства и регулаторни оквир, може бити усмјерено у инвестирање и штедњу у БиХ.

Босна и Херцеговина 02.08.2016 | 08:40 Голема бх. дијаспора, коју чине око два милиона становника, годишње у БиХ “пласира” између 2 и 2,3 млрд. КМ. Највећи дио тог новца иде неформалним путем преко родбине и пријатеља, због чега би власти у БиХ размотриле могућност да се већи дио тог новца из дијаспоре до бх. грађана дистрибуира преко банака, а измјенама законских процедура и стварањем флексибилнијег амбијента.

Министарство за људска права и избјеглице тражи да се слање тог новца мотивише формалним путевима кроз смањење трошкова трансфера. Истраживање је показало како од 2,3 милијарде КМ, колико се годишње пошаље из дијаспоре у БиХ, тек око 22,5% стигне преко банака, а остатак другим путем. Тражиће се и доношење законских мјера како би пласирање новчаних пошиљки из дијаспоре било усмјерено на подстицање инвестиција у БиХ. “Штедња исељеништва из БиХ, иако је већином задржана у земљама пријема, представља огроман финансијски ресурс, неколико пута већи од износа новчаних дознака.

Претпоставља се како је ријеч о износу од неколико милијарди еура годишње што, уз одговарајуће подтицаје, јемства и регулаторни оквир, може бити усмјерено у инвестирање и штедњу у БиХ. Друга генерација дијаспоре има већи потенцијал за допринос развоју БиХ јер је врло добро интегрисана у друштво земље пријема, а још увијек емотивно везана уз земљу поријекла својих родитеља”, стоји у анализи Министарства за људска права.

Међународна организација за миграције (ИОМ) и истраживачка кућа ИАСЦИ, која је за потребе Развојне банке Аустрије радила једну анализу о финансијском потенцијалу бх. дијаспоре, препоручује “да се у развојним документима предвиди успостава финансијских програма за привлачење штедње исељеништва за инвестирање и штедњу у БиХ”. Треба се успоставити  приступ овој проблематици преко различитих институција у БиХ, основати међуинституционална радна скупина која би третирала ову проблематику, али и више истраживати о штедњи и дознакама исељеника из БиХ.

Потребно је корјенито промијенити политику која се тиче потпоре предузетницима из исељеништва. “Већина предузетника сматра како политике према исељеништву требају бити одржане на државном нивоу и наглашавају важност локалног нивоа. Државни и општински нивои власти су идентификовани као најважнији за потенцијалне политике којима би се промовисало укључивање исељеништва у развој у БиХ”, стоји у извјештају.

Извор: АБЦпортал