Све мање ораница у Републици Српској
Док сваке године увеземо количине поврћа и житарица чија се вриједност мјери стотинама милиона КМ, у коров зараста све већи број ораница. Поражавајући је податак да на сваког незапосленог иду чак два хектара необрађеног земљишта.
Република Српска 23.07.2016 | 19:25Анализа Завода за статистику Републике Српске показује да су, наиме, ове површине 2006. године покривале 596.000, а лане 577.000 хектара.
Пропорционално смањењу ораничних површина, смањује се и број ратара. Од 2010. године број пољопривредника у Српској са 70.000 “слетио” на 20.000.
“Та једна трећина је углавном укрупњала своја имања, али велики број људи је напустио земљу и села из разлога што нема сигурну производњу, нема сигуран пласман и не може остварити профит”, каже предсједник Удружења сточара Републике Српске Владимир Усорац.
Други велики разлог тешког положаја наших пољопривредника су мали подстицаји који уз то и не стижу на вријеме, док Европа издваја огромна средства да би задржала своје становништво.
“Подстицаји на западу су око 2.000 КМ по хектару, а код нас не достижу ни 200 КМ и не исплаћују се. У таквим огромним разликама у подстицајима наравно да домаћи пољопривредник не може да издржи у околностима отвореног тржишта”, каже економиста Алекса Милојевић.
“Они раде на томе да њихови фармери остану задовољни, да не губе и они производе храну више него што им треба да би били сигурни у снабдјевање своје државе својом храном. Нажалост та храна завршава овдје високо субвенционисана”, истиче Усорац.
Пољопривреде нема код нас и осуђени смо да будемо кметови Европе, оцјењује економиста Милојевић.
“Ствар је врло једноставна, странци ће откупити све наше пољопривредне производе по цијенама које су више него што наши могу да откупе, одвуће те пољопривредне производе, прерадиће, испоручивати нама”.
И пољопривредници и економисти истичу да без једне озбиљне аграрне реформе пољопривреда нема шансу у Републици Српској.
БН телевизија
Коментари / 1
Оставите коментаринг геодез
23.07.2016 18:39Сваке године губе се огромне поршине пољ. земље. Накнаде које се плаћају за вађење шљунка, претварање пољ.земље у грађевинско и тд. користе општине и држава ненамјенски, тј. не у привођење земље у обрадиво. Питати метузалема Мирјанића куда иду те накнаде.Осим тога комасација земље се не врши, а врши се у окружењу.
ОДГОВОРИТЕ