Најава - Нова сезона у Суперлиги: Да ли је ово почетак ''велике четворке''?!

Судећи према збивањима из летњег прелазног рока тешко да ће неко угрозити вечите у борби за титулу и Вошу и Чуку у трци за Европу, мада се чини да је Рад много озбиљнији тим него лане.

Фудбал 22.07.2016 | 15:30 Јагодина је имала такву амбицију до пре коју годину, али се испоставило да је била превише зависна о помоћ локалне самоуправе. Издржала је три године и потонула. Чукарички ће ове сезоне имати задатак да покаже да је стваран на здравијим основама.У две протекле сезоне био је трећа, пре три године пета, а све оно што смо видели у летњем прелазном року не наговештава велика померања у српском фудбалу.

Јер тешко да ће ико моћи да се умува међу београдске вечите ривале Црвену звезду и Партизан у борби за титулу. И не делује да је ико селектирао тим кадар да се порва са Чуком и Војводином у трци за преостале две европске визе.

Истина, у Србији је тешко давати било какве прогнозе, јер клубови по навици чекају последње дане прелазног рока да упецају оне који се нису обезбедили у иностранству, а нема сумње и да нас на зиму чека потпуни ремонт већине суперлигаша. Ту је наравно и систем са поделом бодова на крају регуларног тока сезоне, који би потенцијално могао да казни свако опуштање папирнатих фаворита.

А они су добро познати. Редом: бранилац титуле Звезда, па Партизан, Чукарички и Војводина.

Кад су остали у питању, Рад делује сасвим коректно, са доласком искусних Миљана Мрдаковића и Николе Дринчића и сачуваним костуром који је на пролеће сачувао статус суперлигаша не да не би требало да као лане брине за опстанак, већ би плеј-аут морао да буде сигуран. Напредак изгледа као тим који не планира да се враћа у Прву лигу, Младост би са Обиором Одитом, Радошем Протићем, Владимиром Радивојевићем, Николом Андрићем иЈанком Тумбасевићем могла да буде јача него прошле сезоне, доводили су и остали, али по правилиу и остајали без носиоца игра, а толике промене захтевају време. Луксуз који ретко који суперлигаш има.

Па је тако Раднички из Ниша остао без голмана Александра Јовановића, везиста Саше Марјановића, Марка Томића и Петра Ђуричковића, штопера Немање Лакић-Пешића... Што баш и не улива наду Мераклијама да ће и ове сезоне до последњег кола бити у игру за европску везу. Упркос повратку Саше Стојановића и вероватном највећем успеху клупске управе - продужетку сарадње са Миланом Раставцем.

Она Борчева екипа која је пленила лепотом прошле јесени распала се већ на зиму, отишао је иЂуро Зец, Дарко Зорић чека одлуку АЕК-а... Дошли су, између осталих, Марко Зоћевић, Бранимир Алексић, нападач из Гане Кенет Асамоа, нема информација о статусу Срђана Вујаклије, па се све скупа чини да Чачани неће бити опасни као лане.

Вождовац је по правилу доста ротирао, довео Марка Путинчанина, Зеца, па из Јавора Стефана Дражића и Марка Гајића, те Александра Јешића, али је су га напустили Ален Машовић, Милан Радин, Одита, Ненад Маринковић што све враћа на ону стару причу о континуитету који Змајеви никако да успоставе.

Радник је дебитантску сезону у елити искористио да заради нешто на продаји Самјуела Овусуа(200.000 од Генчлербирлигија), из Сурдулице су се одселили и Путинчанин, Боривоје Ристић, Славиша Стојановић, Миљан Мутавџић и Лазар Арсић, па се тиму новог тренера Горана Лазаревића и сада предвиђа грчевита борба за опстанак. Мада, прошли пут су Сурдуличани пријатно изненадили.

У доњем дому, искусне новајлије у ликовима пре свих Сава Павићевића и те Наемеке Ађуруа требало би да Спартаку донесу мирнијих 12 месец, лишених неизвесности око суперлигашког живота, али питање је како ће надоместити офанзивне карактеристике Стефана Милошевића, Ненада Шљивића, Стефана Илића...

Металац је остао без новопеченог репрезентативца Александра Седлара, Николе Димитријевића, Милоша Рнића, Луке Мердовића, па се стиче утисак да ни ове сезоне неће моћи до плеј-офа, Јавор је продао малтене целу прву поставу (Немања Милетић у Партизану,Марко Доцић у Чукаричком, Ђорђе Црномарковић у Чукаричком), Нови Пазар по навици екипу комплетира тек у августу, Бачка је свакако највећа непознаница...

Све скупа, опет би, као и сваке сезоне у 21. веку, борба за опстанак требало да буде много неизвеснија од оне у врху табеле. Јер нико у Суперлиги није нас потезима у прелазном року убедио да има дугорочан план да се ушуња међу највеће. А на примеру Чукаричког видели смо колико је мало времена потребно за организацију каква прави разлику у Србији.

Извор: моззартспорт