Хрвати данас одлучују о рехабилитацији Степинца

Ако се утврди да је ревизија основана суд ће, по слову закона, "пресудом поништити у целости или деломице побијану одлуку у изреци о кривичној одговорности".

Регион 22.07.2016 | 11:19 Фото: Wикипедиа

Жупанијски суд у Загребу ће данас, на захтев породице, одлучивати о ревизији суђења хрватском надбискупу Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и кога Срби и Српска православна црква сматра злочинцем и оданим сарадником усташког лидера озлоглашене НДХ Анте Павелића.

Судско веће ће одлучивати иза затворених врата, а председаваће му судија Иван Турудић, у јавности познат по томе што је одлучио о изручењу некадашњих функционера Удбе Јосипа Перковића и Здравка Мустача минхенском суду, где се против њих води поступак због умешаности у убиство некадашњег дисидента директора ИНЕ Стјепана Ðурековића.

Портпарол загребачког суда Ратко Шћекић потврдио је да је ревизију поступка затражио Степинчев нећак. Према његовим речима, ванрасправно веће може усвојити захтев и донети одлуку која се доставља странкама, а данас ће бити познато да ли су за то створени услови, пренела је Хина.


Фото: Wикипедиа


Степинца је у септембру 1946. тадашње Јавно тужилаштво НР Хрватске, на основу “Закона о кривичним делима против народа и државе”, оптужило да је сарађивао с италијанским и немачким окупатором те усташким режимом у НДХ, за насилно покатоличавање православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду након краја рата.

Пресуду је 11. октобра исте године донео Врховни суд који га је прогласио кривим по свим тачкама оптужнице.

Иначе, ревизија ове пресуде омогућена је изменама закона из 2009, који предвиђа да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупорабом политичке моћи.

Према тим одредбама, наиме, могуће је затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.


Фото: Архива

Ако се утврди да је ревизија основана суд ће, по слову закона, “пресудом поништити у целости или деломице побијану одлуку у изреци о кривичној одговорности”, а против одлуке већа жупанијског суда подноситељ ревизије и тужилац имају право жалбе Врховног суду.

Степинац је пре пар година прогласен блажен, а затим је Ватикан покренуо његову канонизацију чему се, међутим, успротивила држава Србија и Српска православна црква.

Након низа сусрета представника српске државе и Цркве са званичницима Ватикана и сусрета председника Србије Томислава Николића, прошлог септембра, са римским папом Фрањом тај поступак канонизације је привремено обустављен, а истовремено је формирана комисија СПЦ, Хрватске католичке цркве, која би уз посредовање Ватикана требало да утврди чињенице о животу и делу Степинца, који се сматра одговорним за многе жртве Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.

(Телеграф.рс / Тањуг)