10 гастро гријехова

Сваког дана лекари и научници избацују нова открића и дају нове савете у вези са здравом исхраном. Ипак, ових 10 гастро грехова сви и даље правимо.

Здравље 20.07.2016 | 10:48
10 гастро гријехова
ПРЕСКАКАЊЕ ОБРОКА
Неки оброке прескачу у нади да ће смршати, други једноставно немају времена за јело. Какав год да је ваш изговор, нема оправдања за прескакање јела. Истраживања су показала да људи који доручкују, даље у току дана једу мање обилне оброке, тако да вам је, уколико желите да изгубите који килограм, стратегија прескакања доручка сасвим погрешна. Уз то, прескакање доручка или ручка изазива пад шећера, па ће вас то само навести да посегнете за слаткишима, кафом или енергетским пићима.


Зато је препоручљиво да, колико год били заузети, одвојите пар минута за доручак. Уколико нема другог излаза, устаните пола сата раније како бисте нешто презалогајили. Тело ће вам бити захвално. Поред тога, заборавите на жвакање на брзака. Седите и пажљиво сажваћите сваки залогај, а између сваког одложите есцајг на сто како бисте себе навели да спорије једете. То је једини сигуран пут за мршављење и решавање проблема са дигестивним трактом.


СТРАХ ОД УГЉЕНИХ ХИДРАТА
Већ годинама слушамо да су угљени хидрати нездрави и да их треба избегавати у широком луку.
Међутим, угљени хидрати попут смеђег пиринча, хлеба од целих зрна житарица и мекиња су сјајни извори влакана. Наравно, приликом избора ових намирница треба водити рачуна да у њима нема белог брашна и шећера.


Смањење уноса угљених хидрата може да помогне у мршављењу, али истраживања показују да се на дугорочном плану исти резултати постижу и на традиционалној исхрани са смањеним уносом масти.
Дакле, уколико водите рачуна о избору угљених хидрата које ћете унети у тело, нема потребе да их се одричете у потпуности.


ПРЕТЕРИВАЊЕ СА ЗДРАВОМ ХРАНОМ
Како се сваког дана појављују нова истраживања и нови предлози здраве исхране, све више људи опсесивно пази да сваки залогај који унесу буде у потпуности у складу са препорукама стручњака.
Међутим, не заборавите да и стручњаци греше, па су тако масти дуго биле на црној листи нутрициониста, да би се недавно испоставило да су масти сасвим безбедне и пожељне, па смо сви навалили на маслиново и кокосово уље и грчки јогурт, што некадашњи нутриционисти никада не би одобрили.


Уколико се претрпавате храном, макар и оном здравом, мислећи да са тим никада не можете да погрешите, на крају ћете се угојити. Поред тога, не заборавите да хрпа намирница данас има на етикети натписе попут „без глутена“ и „органско“, а произвођачи то надомешћују додатним шећерима.

СУПЕРХРАНА
Увек имајте на уму да је „суперхрана“ маркетиншка фраза која нема готово никакву нутритивну вредност. Шта је цака са суперхраном? То су углавном намирнице које имају изнадпросечне вредности антиоксиданата попут витамина Ц или фитонутритијената.


“ЗДРАВА ПИЋА”
Индустрија напитака расте из дана у дан, и све је више нових производа који тврде да побољшавају опште стање организма. Природни сокови су и даље најпопуларнији, али су често препуни шећера, и какав год да им је састав, не могу да замене дневни препоручени унос воћа и поврћа.

Постоји и читава гомила пића за спортисте која се узимају након вежбања, али њихова калоријска вредност је толика да ће вам цео тренинг пасти у воду уколко их попијете. Зато се ви држите старог, доброг лимуна и чаше млаке воде, али не претерујте ни у томе како вам киселост организма не би отишла превисоко.


Чиме се онда освежавати? Одговор и сами знате – обичном водом, у коју, уколико баш желите неки укус, можете додати зачине попут нане или рузмарина.

ЗАМЕНЕ ЗА ШЕЋЕР
Не постији здрава замена за бели шећер. Иако расте популарност природних заслађивача попут меда или кокосовог шећера , заблуда је да су они на било који начин бољи за вас. Реалност је та да су и мед и бели шећер шећери, и подједнако имају лош утицај на здравље уколико их превише уносите.

Како онда смањити унос шећера? Покушајте да уместо њега уносите цимет, ванилу или кокос. Они су слаткасти, а опет немају толико шећера.

НЕПОТРЕБНО ИЗБАЦУЈЕТЕ ПОЈЕДИНЕ НАМИРНИЦЕ
Данас је, рецимо, веома популарно бити на исхрани без глутена, али реалност је таква да, уколико заиста немате алергију (од које, узгред речено, пати веома мали проценат популације), нема потребе  да се лишавате глутена. Исти случај је и са другим намирницама, попут млечних производа, које слободно можете да уносите у умереним количинама уколико немате алергију.

Када тотално одстраните поједине групе намирница из исхране, ризикујете нутритивни дисбаланс, и развијате нездрав однос према храни.

НЕ ЧИТАТЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ
Декларације су врло важан извор информација о пореклу и садржају намирница, и постоје како би вам олакшале избор. Када се мало боље информишете, видећете да храна која је на декларацији описана као здрава врви од шећера, засићених масти и соли.

Зато прозујите мало по интернету и сазнајте шта која ознака значи – то ће вам бити од неизмерне користи.

ФОКУС ВАМ ЈЕ САМО НА КАЛОРИЈАМА
Нико не каже да не треба да пазите на овај податак, али нису све калорије једнаке, нити се у телу разграђују једнако. Рецимо, кесица слаткиша повећава ниво инсулина, ствара вам непотребне залихе масти, и од њих ћете огладнети.

Иста количину калорија, уколико потиче од хумуса или хлеба са целим зрном, заправо је богата добрим мастима и протеинима. Зато гледајте да вам фокус буде на правим нутритивним вредностима намирница, а не само на калоријама.

СТАЛНО ГРИЦКАТЕ
Иако је генерални став да више малих оброка у току дана помаже у контролисању уноса намирница, телу не треба константан извор енергије. Штавише, уколико стално правите паузе да бисте нешто грицнули, завршићете са вишком килограма.

Зато се држите три оброка дневно и грицкајте само ако сте заиста гладни,а не из досаде.

Блиц жена
фото: интернет

Коментари / 0

Оставите коментар