Представљамо, МВП Свјетске лиге - Марко Ивовић: Мали је порастао!

Одбојкаш из Љига је прешао дугачак пут до главне сцене на светској позорници.

Остали спортови 20.07.2016 | 15:15 "Због чега желиш да играш одбојку?".

Озбијно питање за дете од 11, 12 година. У том тренутку ми се по глави мотало 1.000 различитих одговора, али ниједан довољно добар да бих му га бацио у лице. Непријатну тишину тренер је прекинуо са: "Датум рођења? Висина...".

Када одрастате у Љигу и желите да се бавите спортом избор вам се своди на нижеразредни фудбалски и одбојкашки клуб, који је крајем прошлог и почетком 21. века био стални члан Друге лиге. Одбојкашки клуб Спартак је основан 1953. Великих успеха није било све до десетак година уназад, али су људи који су га водили учинили више него довољно да град постане препознатљив управо по њему.

Посебно место у историји Спартака има породица Ивовић. Браћа Слободан, много познатији као Бобан, и Зоран су, свако на свој начин, дали велики допринос развоју клуба. Бобан, средњи блокер, је дуго година био најбољи играч и капитен тима, док се Зоран, примач који је због повреде колена рано морао да се повуче, истакао у вођењу свих селекција, а касније и самог клуба.

Зоран је "негативац" са почетка приче. Док је он у свеску писао моје податке у сали је одзвањао звук ударања лопте о зид. Био је то његов син, који је једва био већи од Микасе коју је смечовао.

"Марко, због чега желиш да играш одбојку", позвао је сина да нам се придружи, а он је одговорио као из топа:

"Да бих постао репрезентативац!".

Марко Ивовић је почео у Спартаку. Отац га је често водио са собом на тренинге. Трчкарао је около у ципелама, са великим ентузијазмом додавао лопте старијима и живео за дане када неко пропусти тренинг да би ускочио у тим. Љубав према одбојци је била очигледна. Са седам година је направио први ас. Био је толико мали да није могао да добаци до мреже са сервис линије, па је сервирао са три метра... Из тог времена датира и надимак Мали, по коме је у родном граду и даље препознатљив.

Када је досегао узраст у коме се почиње са озбиљнијим радом усмерен је на позицију техничара, на којој је играо све до 16. године. Прекомандован је на место примача 2007. То је била заједничка одлука његовог оца и тадашњег тренера екипе, Миливоја Радисављевића. Испоставиће се да је то био кључ његовог успеха.

Мали је експлодирао. На позицији примача је до изражаја дошао његов фантастичан одраз, који је наследио од оца. Висок је 193 центиметра, а приликом скока главом излази на 305! Његов дохват при смечу је 365 центиметара! Примера ради, Владимир Грбић је у најбољим данима имао 360. Власник је једног од највиших одраза у светској одбојци у овом тренутку.

Својом игром је носио екипу до пласмана у Суперлигу по први пут у историји. Тада су, практично, постављени темељи једног новог клуба - стабилног прволигаша.

Али, промена позиције у већ зрелој доби носила је са собом и последице. Пријем сервиса на врхунском нивоу није лако савладати. У време када је све под лупом скаутинга то врло брзо сниме и ривали. Ту је до изражаја дошла једна од најважнијих особина која је потребна једном спортисти да би стигао на врх - невероватна жеља за радом. Ивовић је поседује. Као и код већине врхунских играча у било којој дисциплини - екскурзије, изласци и уобичајене активности за тинејџера су му били страни. Познавао је само паклени рад на себи и својој игри. Резултат? Проглашен је за најбољег примача у Светској лиги.

Након сјајних игара у дресу Спартака стигао је позив Војводине, што би у неком другом спорту било равно томе да вас желе Црвена звезда и Партизан. У првој сезони је улазио са клупе, али је у наредне две израстао у једног од носилаца игре. Са тимом из Новог Сада је освојио два национална Купа. После тога је играо за Анкару, Пари Волеј, Асеко Решовију и Белогорје. У сјајној екипи из Белгорода је био један од само двојице странаца. Овог лета се вратио у тим из Пољске, са којим је 2015. играо финале Лиге шампиона.

Сан о томе да постане репрезентативац Марко Ивовић је остварио 2013. године. Дебитовао је на гостовању Куби у оквиру Светске лиге. Исте године је освојио прво одличје са националним тимом. Србија је заузела треће место на Европском првенству које су организовале Данска и Пољска. Пре тога је неколико пута прошао припреме националног тима, док у млађе селекције никада није позиван.

Претходне вечери Пољска је поново била талична за Србију и за Марка. Велики ривал, Бразил, који нам је нанео много бола у прошлости, је побеђен 3:0, а Орлови су након пет пораза у финалима коначно стигли до толико жељеног злата. Ивовић је проглашен за најбољег примача и за најкориснијег играча завршног турнира.

Велики успеси "малих спортова", уверили смо се много пута до сада, брзо бивају заборављени. Због тога златна медаља није увек највећа победа. Неке нове клинце из Србије на пут ка врху, кроз хладне сале и у поцепаним патикама, воде локални хероји - они на које могу да се угледају и чији успех им је "опипљив". Захвљујући Марку Ивовићу у Љигу ће се још дуго чути лупање Микасе, с том разликом што у односу на период када је он почињао сада много већи број дечака и девојчица на први тренинг одлази са спремним одговором на питање: "Због чега желиш да играш одбојку?".

Лична карта
Име и презиме: Марко Ивовић.
Датум и место рођења: 22. децембар 1990. (Љиг, Југославија).
Висина: 193 центиметра.
Дохват при смечу: 365 центиметара.
Дохват у блоку: 325 центиметара.
Клубови: Спартак Љиг, Војводина (2008-2012), Малеј Мили Пјанго (2012/13), Пари Волеј (2013/14), Асеко Решовија (2014/15, 2016-), Белогорје Белгород (2015/16).
Успеси са клубовима: 2 Купа Србије (2009, 2012), Куп ЦЕВ-а (2014), првак Пољске (2015), МВП Про А лиге (2014), МВП Купа ЦЕВ (2014).
Успеси са репрезентацијом: бронза на Еврпском првенству (2013), сребро у Светској лиги (2015), злато у Светској лиги (2016), најбољи примач Светске лиге (2016), МВП Светске лиге (2016).

Извор: мондо.рс