Predstavljamo, MVP Svjetske lige - Marko Ivović: Mali je porastao!

Odbojkaš iz Ljiga je prešao dugačak put do glavne scene na svetskoj pozornici.

Ostali sportovi 20.07.2016 | 15:15 "Zbog čega želiš da igraš odbojku?".

Ozbijno pitanje za dete od 11, 12 godina. U tom trenutku mi se po glavi motalo 1.000 različitih odgovora, ali nijedan dovoljno dobar da bih mu ga bacio u lice. Neprijatnu tišinu trener je prekinuo sa: "Datum rođenja? Visina...".

Kada odrastate u Ljigu i želite da se bavite sportom izbor vam se svodi na nižerazredni fudbalski i odbojkaški klub, koji je krajem prošlog i početkom 21. veka bio stalni član Druge lige. Odbojkaški klub Spartak je osnovan 1953. Velikih uspeha nije bilo sve do desetak godina unazad, ali su ljudi koji su ga vodili učinili više nego dovoljno da grad postane prepoznatljiv upravo po njemu.

Posebno mesto u istoriji Spartaka ima porodica Ivović. Braća Slobodan, mnogo poznatiji kao Boban, i Zoran su, svako na svoj način, dali veliki doprinos razvoju kluba. Boban, srednji bloker, je dugo godina bio najbolji igrač i kapiten tima, dok se Zoran, primač koji je zbog povrede kolena rano morao da se povuče, istakao u vođenju svih selekcija, a kasnije i samog kluba.

Zoran je "negativac" sa početka priče. Dok je on u svesku pisao moje podatke u sali je odzvanjao zvuk udaranja lopte o zid. Bio je to njegov sin, koji je jedva bio veći od Mikase koju je smečovao.

"Marko, zbog čega želiš da igraš odbojku", pozvao je sina da nam se pridruži, a on je odgovorio kao iz topa:

"Da bih postao reprezentativac!".

Marko Ivović je počeo u Spartaku. Otac ga je često vodio sa sobom na treninge. Trčkarao je okolo u cipelama, sa velikim entuzijazmom dodavao lopte starijima i živeo za dane kada neko propusti trening da bi uskočio u tim. Ljubav prema odbojci je bila očigledna. Sa sedam godina je napravio prvi as. Bio je toliko mali da nije mogao da dobaci do mreže sa servis linije, pa je servirao sa tri metra... Iz tog vremena datira i nadimak Mali, po kome je u rodnom gradu i dalje prepoznatljiv.

Kada je dosegao uzrast u kome se počinje sa ozbiljnijim radom usmeren je na poziciju tehničara, na kojoj je igrao sve do 16. godine. Prekomandovan je na mesto primača 2007. To je bila zajednička odluka njegovog oca i tadašnjeg trenera ekipe, Milivoja Radisavljevića. Ispostaviće se da je to bio ključ njegovog uspeha.

Mali je eksplodirao. Na poziciji primača je do izražaja došao njegov fantastičan odraz, koji je nasledio od oca. Visok je 193 centimetra, a prilikom skoka glavom izlazi na 305! Njegov dohvat pri smeču je 365 centimetara! Primera radi, Vladimir Grbić je u najboljim danima imao 360. Vlasnik je jednog od najviših odraza u svetskoj odbojci u ovom trenutku.

Svojom igrom je nosio ekipu do plasmana u Superligu po prvi put u istoriji. Tada su, praktično, postavljeni temelji jednog novog kluba - stabilnog prvoligaša.

Ali, promena pozicije u već zreloj dobi nosila je sa sobom i posledice. Prijem servisa na vrhunskom nivou nije lako savladati. U vreme kada je sve pod lupom skautinga to vrlo brzo snime i rivali. Tu je do izražaja došla jedna od najvažnijih osobina koja je potrebna jednom sportisti da bi stigao na vrh - neverovatna želja za radom. Ivović je poseduje. Kao i kod većine vrhunskih igrača u bilo kojoj disciplini - ekskurzije, izlasci i uobičajene aktivnosti za tinejdžera su mu bili strani. Poznavao je samo pakleni rad na sebi i svojoj igri. Rezultat? Proglašen je za najboljeg primača u Svetskoj ligi.

Nakon sjajnih igara u dresu Spartaka stigao je poziv Vojvodine, što bi u nekom drugom sportu bilo ravno tome da vas žele Crvena zvezda i Partizan. U prvoj sezoni je ulazio sa klupe, ali je u naredne dve izrastao u jednog od nosilaca igre. Sa timom iz Novog Sada je osvojio dva nacionalna Kupa. Posle toga je igrao za Ankaru, Pari Volej, Aseko Rešoviju i Belogorje. U sjajnoj ekipi iz Belgoroda je bio jedan od samo dvojice stranaca. Ovog leta se vratio u tim iz Poljske, sa kojim je 2015. igrao finale Lige šampiona.

San o tome da postane reprezentativac Marko Ivović je ostvario 2013. godine. Debitovao je na gostovanju Kubi u okviru Svetske lige. Iste godine je osvojio prvo odličje sa nacionalnim timom. Srbija je zauzela treće mesto na Evropskom prvenstvu koje su organizovale Danska i Poljska. Pre toga je nekoliko puta prošao pripreme nacionalnog tima, dok u mlađe selekcije nikada nije pozivan.

Prethodne večeri Poljska je ponovo bila talična za Srbiju i za Marka. Veliki rival, Brazil, koji nam je naneo mnogo bola u prošlosti, je pobeđen 3:0, a Orlovi su nakon pet poraza u finalima konačno stigli do toliko željenog zlata. Ivović je proglašen za najboljeg primača i za najkorisnijeg igrača završnog turnira.

Veliki uspesi "malih sportova", uverili smo se mnogo puta do sada, brzo bivaju zaboravljeni. Zbog toga zlatna medalja nije uvek najveća pobeda. Neke nove klince iz Srbije na put ka vrhu, kroz hladne sale i u pocepanim patikama, vode lokalni heroji - oni na koje mogu da se ugledaju i čiji uspeh im je "opipljiv". Zahvljujući Marku Ivoviću u Ljigu će se još dugo čuti lupanje Mikase, s tom razlikom što u odnosu na period kada je on počinjao sada mnogo veći broj dečaka i devojčica na prvi trening odlazi sa spremnim odgovorom na pitanje: "Zbog čega želiš da igraš odbojku?".

Lična karta
Ime i prezime: Marko Ivović.
Datum i mesto rođenja: 22. decembar 1990. (Ljig, Jugoslavija).
Visina: 193 centimetra.
Dohvat pri smeču: 365 centimetara.
Dohvat u bloku: 325 centimetara.
Klubovi: Spartak Ljig, Vojvodina (2008-2012), Malej Mili Pjango (2012/13), Pari Volej (2013/14), Aseko Rešovija (2014/15, 2016-), Belogorje Belgorod (2015/16).
Uspesi sa klubovima: 2 Kupa Srbije (2009, 2012), Kup CEV-a (2014), prvak Poljske (2015), MVP Pro A lige (2014), MVP Kupa CEV (2014).
Uspesi sa reprezentacijom: bronza na Evrpskom prvenstvu (2013), srebro u Svetskoj ligi (2015), zlato u Svetskoj ligi (2016), najbolji primač Svetske lige (2016), MVP Svetske lige (2016).

Izvor: mondo.rs