Анализа: Инжењер, просте голубице и лукаве змије...!

Едер је прокламован у хероја, медији ће највише писати о Кристијану Роналду, али најзаслужнији за историјски успех Португалије свакако припада скоро па безгрешном селектору Фернанду Сантосу.

Фудбал 13.07.2016 | 23:30
Анализа: Инжењер, просте голубице и лукаве змије...!
"Играћемо финале у Паризу. Резервисали смо лет тек за дан касније. Вратићемо се после журке". Погрешно се интепретира да је Фернандо Сантос ово рекао три недеље пре финала, после ремија са Аустријом када су сви већ отписали Португалце. Добро, не сасвим погрешно, рекао је и тада, али овако бомастичну изјаву Сантос је испалио још средином јануара. Тешко да је ико ван Португалије тада веровао у Селесао.

Мада је погрешно и мишљење да је овај тим на било који начин сличан оном грчком са Еура 2004. године. Не, Грци су под Отом Рехагелом могли да играју само бункер,Сантосова Португалија није умирала у лепоти, али јесте на моменте играла онако како су нас научили њени претходници још у 20. веку. Уосталом, само против Исланда, а сви смо могли да видемо колико су Острвљани неугодан ривал, Кристијано Роналдо и дружина су 19 пута шутнули ка противничком голу. Против Аустрије једном мање, промашили су и пенал за победу, 16 наспрам само четири Мађара, који су их ставили на ултимативни тест у мечу у коме је Португалија три пута јурила заостатак.

Баш тај меч можда је био онај који је све променио. Само један детаљ, само једна одлука. До скора недодирљиви Жоао Мутињо на полувремену је извучен из игре, жртвован је зарад 18-годишњег Рената Санчеса. Свака каснија Сантосова измена била је права.

А било их је... Од 23 играча које је пове у Француску шансу нису добили само резервни голмани Антони Лопес и Едуардо.

Већ против Аустрије Вилијам Карваљо је мењао Данила, Рикардо Кварежма на терену наследио Жоаа Марија, против Мађарске Елисеу први пут на левом беку због повредеРафаела Герера, у сусрету са Хрватском Адријен Силва да умртви лепшравио везни ред Коцкастих, Седрик Соареш уз десну аут линију, Кварежму, стрелца победничког гола у 117. минуту убацио је у ватру у 87, мењао је штопере... Шта тек рећи за тријумфалну идеју да у финалу против Француске, у тренуцима када су сви мислили да је његов тим на ивици нокдауна, изведе везисту, поверење укаже Едеру и баш на крилима момка коме се и отаџбина подсмевала стигне до “светог грала“.

Свака одлука - права. Као да је фудбал проста једначина у којој постоји само једно тачно решење. Као да је у рукама имао лењир и шестар којима је цртао математички прецизан пут до пехара. На крају крајева, Фернандо Сантос је по струци инжењер елетронике и телекомуникација. Зна тај како да открије “непознату“. Проблем је само што у фудбалу никад није једна непозната. Што не постоји решење за које може да се каже да је једно једино и сасвим сигурно исправно.

А опет, код Сантоса све то изгледа тако просто.

Нема то наравно много везе са студирањем на универзитету у Лисабону. Али има паралела. Сантос је на факултету могао да научи да нема дипломе без напорног рада. Као што ни у спорту нема резултата док се зној не пролије.

Учио је, између осталих, и од Џимија Хагана, широј јавности не толико познатог енглеског тренера, који је највеће успехе имао на клупи Бенфике. И пре његовог доласка лисабонски Орлови су били великани. Са Еузебиом као лидером 1968. године играли су финале Купа европских шампиона и изгубили од Манчестер јунајтеда. Али су онда почели да уживају на старим ловорикама. Управа је тражила строгог Енглеза, тада врло цењене тренере по Европи, сер Алф Ремзи је одбио, стигао је Хаган, познат као ауторитаран стратег, који је умео и да се посвађа са играчима као једном приликом у Вест Брому када су играчи штрајковали, јер је шеф по цичи зими захтевао да тренирају у шортсевима.

Хаганова замисао је била јасна: квалитет је ту, али ништа он не вреди без напорног рада. У Бенфики није мењао животну филозофију. Из прикрајка га је гледао баш Фернандо Сантос, тада полазник омладинске школе клуба, пре но што је отишао за Есторил у коме ће провести огроман део играчке каријере.  Није ни планирао да буде тренер. У те воде је ушао скоро па случајно. Пре тога је радио у локалном хотелу у Есторилу, једном од најрепстижнијих у целој земљи. Још је играо фудбал. У стручни штаб је ушао само зато што је његово кумче,Антонио Фидалго, преузело диригентску палицу.

Али кад је већ ушао Фернандо Сантос се послу посветио са једнаком одлучношћу. Анегдота из времена када је Сантос седео на клупи атинског Ариса можда најбоље сведочи о томе како размишља. Желео је да екипе тренира у осам сати изјутра, делегација му је у име играча “објаснила“ да је то немогуће због саозбраћајних гужви.

“Онда сам им променио термин у седам сати. Тад нема гужве на путевима.  На крају смо се ипак договорили да им се више допада у осам“.

Са АЕК-ом је освојио Куп Грчке, са Портом освојио и титулу првака Португалије, ону исподпросечну Грчку на Мундијалу у Бразилу довео је до осмине финала и пенала против Костарике и Кејлора Наваса. На клупу Португалије сео је после шокантног пораза Паула Бента од Албаније на домаћем терену. И још не зна за пораз на такмичарском мечу, иако је само Велс у полуфиналу савладан са више од једног гола разлике.

“Као тренер, немам срце“, једном је одговорио на питање да ли би као бивши тренер Порта пристао да води Бенфику, али та његова изјава говори и о погледу на фудбал.

Кога брига за лепоту фудбала, ако можеш да будеш шампион?

“Прости као голубице, али и лукави као змије. Такви смо били“, задовољно је констатовао после историјске победе над Француском на Сен Денију...

Дан касније укрцао се на авион који је кренуо назад за Лисабон. Време је за журку. Како је и обећао.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар