Непланским брањем угрожено љековито биље

Поједине врсте љековитог биља у БиХ, попут линцуре, армике, елегантуле, виоле триколор и неких врста љубичице, доведене су на руб опстанка. Због челичних берача на списак угрожених врста дошле и дивља боровница и брусница.

Босна и Херцеговина 09.07.2016 | 08:10 Узгајивачи и прерађивачи љековитог биља, као и стручњаци у овој област из БиХ слажу се да је неопходно увести реда у ову област како поједине заштићене врсте биљака не би нестале са наших пропланака.

Сви они истичу да се према љековитом биљу, посебно оном самониклом, које је и најбољег квалитета, односимо недомаћински и не размишљамо да ли ће послије ове, остати довољно сјемена за бербу и следеће године.

Поједине врсте попут линцуре, армике, елегантуле, виоле триколор и неких врста љубичице, доведене су на сам руб опстанка зато што се беру без реда и обавезног остављања сјемена за сљедећу сезону, пише магазин за пољопривреду и рурални развој "Агро планета".

Црвена листа све дужа

Ђорђије Милановић, асистент на Шумарском факултету у Бањалуци каже да непланско брање љековитог биља угрожава опастанак појединих врста, посебно оних код којих је искористив коријен, каква је линцура.

Да би се биљке сјемениле потребно је да се оставља најмање 20 одсто цвјетова и исто толико листова, као и 30 одсто коријена биљака. То је, каже Милановић, начин да се спроведе одрживо брање. Све што излази из ових оквира, угрожава опстанак врста на нашем подручју.

"На жалост, линцуре више нигдје нема толико да би је могли слободно брати. Код ње управо постоји тај велики проблем-искористивост коријена. Када извадите коријен, извадили сте срце биљке и ако се не остави довољно за размножавање, нестаје са тог терена. Наша је велика грешка што нисмо заштитили линцуру на вријеме, као и што нису брендирани производи од ње, већ је највећи дио завршио ко зна гдје", каже Милановић за магазин "АГРО ПЛАНЕТА".



Он је објаснио да је због челичних и неадекватних берача на списак угрожених врста које нестају са наших терена дошла и дивља боровница, као и брусница, док се армика монтана готово више не може наћи.

"Она је готово истријебљена, а раније је била веома цијењена љековита биљка. Њено истребљење догодило се управо као посљедица непланског брања. Све те биљке као и још око 800 њих нашле су се на такозваној црвеној листи Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске као заштићене врсте, али се даље од тога није отишло", објаснио је Милановић.

С друге стране, узгајивачи и берачи љековитог биља кажу  да остављају од 30 до 40 одсто стабљика да би се осјеменило.

Ибрахим Турсуновић из фирме "Маочанка", која пакује и чајеве "Биљана" говори да они највише скупљају самоникло биље са подручја Мајевице, а да су међу најквалитетнијим овдје липа, лист дивље купине и коре лијеске. Истиче да 95 одсто производа извозе на инострано тржиште, а да се сами организују и пазе да очувају биље и за наредне бербе.

"Организоване заштите нема, па су онда берачи морали сами да се науче колико смију да оберу да би се биље осјеменило и за сљедеће бербе. Нажалост, много је угрожених врста које се не би никако смјеле дирати без јасног обрачуна колико се смије брати", објаснио је Турсуновић.

Александар Вукмировић, који се годинама успјешно бави производњом и продајом чајева каже да се у последњих пет година ситуација мало смирује, али се сјећа опште помаме која је владала када је цијена линцуре достизала 17 евра по килограму и када је међу групама берача долазило и до сукоба.

"Сада је линцуре тако мало и то на неприступачним теренима, да се нико више за њу не бори. Наравно, најважније је што је цијена линцуре опала па више ни нема разлога за борбу, али се сјећам да је било и сукоба. Срећом, ми се нисмо никада бавили линцуром зато што је у нашем фокусу прича о чајевима", каже он.

У Центру за животну средину Бањалука апелују да се љековито биље не бере и да се штеди. Наташа Црнковић из ове организације каже да се љековито биље не штеди на прави начин иако је свима јасно да се се ту крије право богатство.

"Имамо огроман потенцијал за узгој и брање, али не користимо га. Штета је што још увијек нисмо развили свијест о биљу и колико је оно данас тражено у свијету који се све више окреће алтернативним начинима лијечења и његовања здравља", истакла је Црнковић.

Извор: Мондо

Фото: Синиша Станић/Мондо