Од штампања пара до сумњивих задужења!

Премијерка Републике Српске Жељка Цвијановића констатовала је јуче да је велика штета што аранжмана са ММФ-ом неће бити и поручила да ће Влада Републике Српске та средства надомјестити на други начин.

Босна и Херцеговина 08.07.2016 | 11:25 Цвијановићка није прецизирала који су то извори из којих ће Влада Републике Српске крпити буџетске рупе, међутим судећи по најавама, сва алтернативна рјешење њеног кабинета до сада су пропала. 

Прије свега пропао је мали и велики кредит из Русиије о којем су званичници Републике Српске мјесецима са великим оптимизмом говорили. 

Када је постало јасно да од руског кредита у износу од 250 милиона евра дефинитивно нема ништа, Милорад Додик, предједник Републике Српске почео је да заговара додатно штампање новца, у износу од око двије милијарде КМ. 

"То би значило да би БиХ могла да има двије милијарде КМ и ријешили бисмо све своје проблеме", рекао је Додик на питање шта је резервна варијанта Републике Српске јер је ММФ саопштио да неће, како је било најављено, крајем јануара прошле године разматрати нову траншу за БиХ. 

„Залажем се за оно за шта имамо реално покриће – одштампамо новац и пустимо у промет. Ријешили би многе своје билансне проблеме, дефиците и друго. БиХ тренутно своје девизне резерве чува код Дојче банке по камати од 0,06 одсто, што је безначајна камата„, поручио је Додик. 

„БиХ је једина земља на свијету која има емисију која је покривена 105 одсто реалног основа. То значи да имамо 500 милиона евра више него што имамо КМ у оптицају. Штампањем би финансијском тржишту обезбиједили пријеко потребна средства, а 300 до 400 милиона КМ би Централна банка БиХ могла дати као позајмицу државним институцијама, навео је Додик. 

Шест мјесеци касније Додик се досјетио да се на рачуну резерви Централне банке БиХ налази залеђених скоро 600 милиона КМ. 

Влада Републике Српске тврди да тај новац припада ентитетима, 33 одсто буџету Републике Српске, а 67 одсто буџету Федерације БиХ. Међутим, у Савјет министара и Управном одбору ЦББИХ разматрају формирању државног инвестиционог фонда из кога би се финансирали развојни пројекти малих и средњих предузећа у оба ентитета. 

„То би значило пренос надлежности са ентитета на државу и ми на то никада нећемо пристати“, упозорио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, који заговара децентрализацију Централне банке БиХ. 

Када су му се изјаловили сви планови за намицање пара везани за Централну банку БиХ, Додик и његови финансијски стручњаци окренли су се сумњивим фондовима. 

Крајем прошле године Додик је саопштио да је Влада Републике Српске обезбиједила позајмицу од 300 милиона долара код америчког инвестиционог фонда Глобал Банцорп Цоммодитиес анд Инвестментс.

Објаснио је да ће позајмица бити реализована уз камату од три одсто. „Граце период је три године уз могућност продужетка за још толико“, рекао је Додик и додао да је рок отплате три године од повлачења сваке транше. 

Одлука о задужењу од 300 милиона долара донијела је Влада Жељке Цвијановић, без процедуре у Народној скупштини Републике Српске. 

Овај потез опзиција у Српској дочекала је на нож. Прво су поднијели апелацију Уставном суду Републике Српске на ову одлуку, затим су тражили да се о томе расправља у ентитетској скупштини, а када су истрошили, како кажу, све правне лијекове, једина могућност је била подношење кривичне пријаве против одговорних због неуставног дјеловања. 

У међувремену је откривено да је овај тајанствени фонд регистрован у Флориди, прије годину дана те да је директор фонда Рус Александар Василиев, а спекулише се и да је задатак фонда био осигуравање руског капитала у доба украјинске кризе. 

Влада Републике Српске усвојила је, на сједници крајем децембра 2015. године, Одлуку о раскиду уговора о кредиту вриједном 300 милиона долара са америчким Инвестиционим фондом „Глобал Банцорп Цоммодитиес & Инвестмент“. 

Извор из Владе Републике Српске потврдио је да је уговор раскинут уз званично образложење министра финансија Зорана Тегелтије да је истекао рок за повлачење тог новца. 

Ово је био посљедњи покушај кабинета Жељке Цвијановић да се домогне кредита од неколико стотина милиона долара. 

Потом су услиједили преговори са ММФ-ом у којима се Влада Републике, у Писму намјере, до којег је “СБ” дошла, обавезала да неће тражити додатно штампање новца. То би, како стоји у писму, ставило ван снаге Валутни одбор, а Република Српска је привржена наведеном одбору. 

Иначе, укупан дуг Републике Српске на крају 2015. године, износио је 5,351 милијарду КМ и прешао је законску границу од 60 одсто БДП-а која је дефинисана на основу критеријума које је Влада Републике Српске увела кроз Измјене и допуне закона о задужењу, дугу и гаранцијама који каже да укупни дуг не смије прећи 60 одсто БДП-а. Већина кредита није отишла у привреду већ у јавну потрошњу. 

М.Д.