Нова иницијатива за спас резервата Бардача

Невладина организација „АРЕА“ из Бањалуке иницирала је израду Плана управљања рамсарским подручјем Бардача у оквиру пројекта „Подстицање заштите плавних подручја ријеке Саве“, којег финансијски прати њемачка невладина организација „Еуро-натур“.

Република Српска 06.07.2016 | 12:20 На састанку одржаном у научно-истраживачком центру Природно-математичког факултета на Бардачи, о овој иницијативи расправљали су представници општине Србац, Мјесне заједнице Бардача, Завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, више невладиних организација, Шумске управе, спортско-риболовних друштава и удружења.

Још једном је констатовано да је овај природни резерват, који је прије девет година Рамсарском конвенцијом проглашен природним подручјем од међународног значаја, доживио потпуну деградацију и девастацију, јер је био без државне заштите због многих неријешених статусно-правних питања којима није поклањана довољна пажња. Стање се погоршало након приватизације Рибњака, који се простире на површини од 650 хектара. Због тешкоћа у тову рибе и из економских разлога, фирма „Агроимпекс“ из Бањалуке умјесто това рибе, након исушивања језера опредјелила се за ратарску производњу. Од 11 језера, само у три још увијек се тови риба, а у осталима је засијан кукуруз.

Крчењем рибњака, уништен је и највећи дио станишта птица, које су у великом броју напустиле овај резерват. Биолози и еколози су на Бардачи регистровали више од 280 врста биљака, око 180 врста птица и 33 врсте риба, по чему је овај резерват био препознатљив и ван граница бивше Југославије. Процјењује се да је од свега остала једна трећина, а ако се настави овакав немаран однос, Бардачи пријети потпуно уништење.

„Планом управљања овим резерватом морају се дефинисати обавезе свих субјеката који се налазе на овом простору, тако да нико не буде оштећен, а да се заштити здрава животна средина и природно богатство. Мора се осигурати одржив развој и корист за све, а шанса је у еко-туризму, производњи здраве хране и презентацији природних љепота и историјских вриједности којима располаже ово подручје“, рекао је проф. Михајло Марковић, који је заслужан што је Бардача дошла на свјетску листу заштићених мочвара и пројектни лидер НВО „Ареа“. Он је додао да у ове активности морају да се укључе надлежна ресорна министарства, прије свега Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство, просторно уређење и екологију, културу и остала, како би се убрзало доношење законске регулативе у вези са статусом Бардаче.

Начелник општине Србац Драго Ћирић подржао је нову инисијативу за израду плана управљања Бардачом и обећао да ће се ова локална заједница укључити у складу са својим надлежностима. Рехабилитацију Бардаче и довођење у бар приближно првобитно стање, Ћирић види у рјешавању питања обезбјеђења довољних количина воде за језера рибњака у љетњим мјесецима.

„Климатске промјене, поремећај природног режима подземмних вода због изградње путева, експлоатације шљунка и пијеска, неодржавања водотока, утицали су да више нема воде за потребе рибарске производње и живот птица у резервату. Најбоље рјешење је изградња доводног канала из Косјерова до Бардаче из ријеке Врбас, као што је некада било“, рекао је Ћирић и додао да је због немара и неодговорности овај канал, кога су називали Врбасић, затрпан и треба га реактивирати. На тај начин би се могло ријешити и питање наводњавања плодних ораница у дијелу Лијевча поља.

Поред осталог, учесници расправе на Бардачи траже да се Влада и ресорно министарство изјавне и о томе како одредити титулара за провођење Плана управљања еко-системом Бардача који заузима простор од 3,5 хиљаде хектара. Нови састанак свих заинтересованих субјеката одржаће се на јесен, када се очекује доношење коначног Плана ревитализације и управљања овим природним комплексом.

БН телевизија (С. К.)