Кредити се узимају за „крпљење рупа" у буџетима

За само годину дана кредитно задужење грађана БиХ је порасло за 3 милијарде марака. Ријеч је о не намјенским кредитима који се користе за „крпљење“ кућног буџета и преживљавање. Уз своје кредите грађани индиректно враћају и кредите које подиже држава.

Према подацима Централне банке БиХ укупни кредити у БиХ су за годину дана порасли за 3 милијарде марака. Више од половине тог износа су кредити становништва.  

„Грађани подижу кредите како би покрили трошкове свакодневног живота. Јако мали број има позитиван ефекат на раст производње. Јдино стамбени кредити подстичу грађевински сектор“, каже професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Предраг Млинаревић.

С обзиром да тренутне геополитичке тензије на Блиском истоку неповољно утичу на свјетску екомонију, економисти предвиђају да ће кредити бити све неповољнији.

„За очекивати је да ће се референтне каматне стопе повећавати и да ће сви који се буду задуживали имати веће каматне стопе. Ако дође до стабилизације прилика, онда неће доћи до раста референтних каматних стопа“, додаје Млинаревић.

Док враћају своје кредите, грађани у БиХ враћају и кредите које  подиже држава.  Те кредите наслиједиће и њихови потомци, чак и они који још увијек нису нису ни рођени јер власт, не бирајући каматне стопе, планира  нова задужења која достижу астономске цифре . 

„Сви имају исту причу, да нисмо презадужени и да можемо још. За земље у развоју не да смо задужени преко главе него је то катастрофа јер је продуктивност ниска, извоз је у паду, а инфлација велика, пад је запослености. Дижу кредите за буџетску потрошњу, за кратере, а ништа не оде у развој, да знамо да ће за годину дана бити боље“, истиче економиста Светлана Ценић.

Треба напоменути и да се ти кредити користе за разна лобирања широм свијета у корист појединаца, за исплаћивање Афера попут Вијадукта, али и за пуњење џепова појединаца на власти и оних који су блиски власти, док грађани подижу  кредите за куповину огрјева,уџбеника,  школског прибора па чак и хране. 

Опширније у видео прилогу.

(БН) Фото: БН