Међуентитетска линија разграничења?

Попис није само статистичко питање, а једна од ствари које су обухваћене пописом јесте међуентитетска линија разграничења. Та линија је методологијом вођења евиденције са дејтонских 50 проширена на 250 метара ширине. То значи, тврде извори БН телевизије, да је Република Српска изгубила територију величине три просјечне општине. За методологију су гласали тадашњи представници Републике Српске у заједничким институцијама БиХ.

Босна и Херцеговина 23.06.2016 | 22:15 Методологијом вођења јединствене евиденције која је и гласовима тадашњих представника Републике Српске у заједничким институцијама усвојена 2013. године међуентитетска линија разграничења са 50 проширена је на 250 метара.

У попису је линија разграничења вођена као посебна област. Суштински, та област није дефинисана и надлежност над појасом ширине 250 метара и дужине 1150 километара нема Република Српска већ БиХ. Стање на терену је такво да међуентитетска линија никада и није картографски документована и правно не постоји.

У вријеме када је усвојена методологија Републику Српску је у заједничким институцијама већински представљао СНСД. Посланици те странке избјегавају да причају на тему међуентитетска линије. И посланици опозиције нису се на посебној сједници о попису претјерано бавили проблемом међунтитетске линије.

Бивши директор геодетске управе Републике Српске Тихомир Глигорић тврди да ће Република Српска имати огроман проблем због недјеловања око међуентитетске линије приликом усвајања методологије и Закона о попису.

Глигорић тврди и да ће у случају разграничења пресудити међународна арбитража, а да је до тада та област засебна област у БиХ јер методологијом није прецизирано коме се додјељује оно што је у тој области пописано, а да је Српска изгубила територију величине три просјечне општине.

По Дејтону је појас линије разграничења широк 50 метара али никада није прецизно дефинисан на терену.



(БН  телевизија)