Какво је стање спољног дуга Српске?

Упркос евидентном расту прихода од индиректних пореза у БиХ током посљедњих десет година, дио колача који припада општинама и градовима у Републици Српској је исти као и 2007. године или чак мањи.

Република Српска 23.06.2016 | 13:53
Какво је стање спољног дуга Српске?
Разлог за то лежи у чињеници да је истовремено са растом прихода од индиректних пореза растао и спољни дуг БиХ и ентитета, те су растуће обавезе по основу финансирања/отплаћивања спољног  дуга "појеле“ дио колача који  се  расподјељује ентитетима и  локалним  заједницама.

Подаци на сљедећем графикону показују којом динамиком је растао спољни дуг БиХ, Републике Српске и ФБиХ у посљедњих десет година.


Сразмјено расту спољног дуга расле су  и  обавезе по основу финансирања истог у оба ентитета и Брчко Дистрикту. Примјера ради, 2006. године Република Српска је издвајала 92 милиона КМ годишње на име враћања спољног дуга док је 2015.  године у ту исту сврху издвајала скоро 200 милиона КМ.


Удио спољног дуга Републике Српске је у структури удјела укупних прихода од индиректних пореза који припадају РС 2007. и 2008. године био у висини од 7%, затим 8% у 2009., 9% у 2010. и 2011. години, а након тога се биљежи интензивнији пораст износа годишње отплате. У 2012. години удио спољног дуга РС у структури укупних прихода од индиректних пореза који припадају Српској порастао је на 12%, док овај проценат достиже чак 18% у 2013. и 2014. години.

С друге стране, ако се погледа учешће у структури спољног дуга, подаци за период 2011-2014 године показују да је учешће спољног дуга локалних заједница са 1% порасло на 2%, а према пројекцијама за период 2015-2017 године овај раст ће бити минималан и резултираће и даље ниским нивоом учешћа локалних заједница у структури стања спољне задужености од максимално 3%, док ће јавна предузећа и Инвестиционо развојна банке Републике Српске у 2017. години учествовати са 32%, односно, буџет Српске са 65%.



Уз  ниско  учешће локалних заједница у  структури спољног дуга, треба ипак нагласити да су поједина задужења из спољних извора направљена ради улагања у инфраструктуру, јавни сектор и  привредне дјелатности од чега су  и  локалне заједнице имале одређену корист кроз пројекте путне инфраструктуре, водоснабдијевања, итд.

Међутим, ако се посматра удио у укупном износу обавеза за 2015. годину онда се може уочити да Република Српска тренутно има највеће појединачно оптерећење по основу обавеза према Међународном монетарном фонду, и то 35.9 милиона КМ а након тога и обавезе према другим финансијским организацијама попут Свјетске банке, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке, Лондонског клуба, итд.

Насупрот томе, директне користи које су локалне заједнице оствариле по основу појединих задужења, попут кредита добијених од ММФ-а, ни изблиза нису пропорционалне обавезама проистеклим из тих задужења, а представници јединица локалне самоуправе нису имали ни могућност да учествују у доношењу одлука о садржају тих кредитних аранжмана.

Шта очекивати у наредном периоду?

У складу са пројекцијама Документа оквирног буџета за 2016-2018. годину и Програма економских реформи у БиХ, индекс укупног спољног  дуга  Републике  Српске ће у 2017. години достићи вриједност од 1.58 у односу на 2011. годину. У  исто вријеме, обавезе по основу сервисирања укупног спољног дуга ће у 2017.  години износити 364 милиона КМ годишње што је 2.86 пута више у односу на 2011. годину.



Извјесно је да због пораста годишње отплате спољног дуга слиједи наставак тренда пада прихода од индиректних пореза локалним заједницама, што ће се неповољно одразити на буџете свих општина и градова у Републици Српској. Већ у 2017. години може се очекивати да износ обавеза по основу годишње отплате спољног дуга буде знатно већи од износа који се општинама и градовима у Републици Српској расподјељују по основу прикупљених индиректних пореза.

То ће свакако још више заоштрити ситуацију када је у питању извршење локалних буџета и њихово усаглашавање са растућим потребама грађана. Сходно томе за очекивати је да локалне заједнице, али и други актери у систему расподјеле, све гласније заговарају иницијативу за редефинисање начина дистрибуције прихода од индиректних пореза. Јединице локалне самоуправе у Републици Српској одређено упориште за таква настојања могу имати и у Европској повељи о локалној управи која каже да приходи локалних јединица морају бити сразмјерни њиховим овлашћењима предвиђеним уставом и законом.

Због тога јавни дијалог представника локалних и централних власти треба да буде усмјерен ка новом систему расподјеле и одговорнијој политици управљања спољним дугом.

У свјетлу расправе о новом систему расподјеле и редистрибуцији једно од питања које се намеће је сразмјерно учешће општина и градова у обавезама по основу сервисирања спољног дуга. Ту се првенствено мисли на учешће у сервисирању обавеза по основу оних задужења о којима општине и градови нити одлучују нити остварују било какве директне користи. Апропо учешћа у сервисирању инокредита легитимним се чини и питање да ли БиХ институције треба да буду ослобођење обавеза  по основу враћања спољног дуга, поготово ако се зна да представници ових институција директно одлучују о спољним задужењима.

Обзиром да другачија редистрибуција сама по себи не може ријешити проблем смањених прихода од индиректних пореза јер као мјера има ограничене ефекте (узимање од једних да би се дало другима) важно је у исто вријеме одговорније управљати спољним дугом.

У том смислу потребно је стабилизовати годишње обавезе по основу отплате спољног дуга у наредном периоду те ускладити динамику отплате са расположивим изворима јавних прихода на ентитетском и локалним нивоима. Одговорна политика управљања спољним дугом подразумијева поштовање темељних економских принципа који кажу да поврат од инвестиције која се финансира из кредита мора бити већи од обавеза по том истом задужењу.

У Републици Српској то значи да раст БДП-а мора бити већи од раста задужености што тренутно није случај. Коначно, одговорна политика управљања спољним дугом захтијева и знатно виши ниво транспарентности у њеном спровођењу, као и већи степен партиципативности представника локалних заједница у процесу доношења одлука, како о структури, тако и о намјени будућих задуживања.

(Центар за истраживање и студије - ГЕА)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Карадоз

23.06.2016 12:00

Добро, дуг све веци и веци а све сто расте доноси плод

ОДГОВОРИТЕ
Name

Његош

23.06.2016 12:44

И тако смо од 2006.године почели да тонемо, доласком на власт овог несрећника!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Драган

23.06.2016 12:44

И онда нам џаба похвале из УИО како све више наплаћују ПДВ, кад се то потроши како нама није најбоље.

ОДГОВОРИТЕ