Србија "на чекању" због хрватске кризе

Ако на јесен дође до избора у Хрватској, од састава нове владе зависиће да ли ће бити могуће да се чују разумни ставови према Србији, каже Јадранка Јоксимовић.

Регион 13.06.2016 | 14:01 Премда је хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић на самиту лидера региона "Брдо-Бриони" у Сарајеву поручила да Хрватска и Србија треба да сједну за преговарачки сто, из Загреба још није стигао позив на разговор о спорним питањима.

Извор близак ЕУ каже да то није чудно, јер се чека расплет политичке кризе у коју је запала хрватска влада: “Ни тамо, по Уставу, предсједник државе не води спољну политику без владе. Поред тога, Хрватска ипак мора да преиспита своју политику, послије фијаска који је преживела условљавајући Србији 'зелено свјетло' за поглавља 23 и 24“, наглашава наш саговорник.

Али без обзира на то што сукоб Орешковић–Карамарко може да се заврши и ванредним изборима, у односима Београда и Загреба одавно штошта шкрипи.

Тако је, уз подсјећање да не раде комисије формиране прије неколико година за рјешавање појединих питања између двије земље, српски шеф дипломатије Ивица Дачић недавно изјавио да Хрвати опструишу разговоре с аргументацијом да проблеме не могу да ријеше комисије, већ да се дијалог мора подићи на политички ниво.

Актуелно хрватско ћутање је тим прије интригантније ако се зна да је Загреб почетком овог мјесеца подигао своју рампу на отварање поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ, уз објашњење да су се сагласили с почетком дефинисања заједничке преговарачке позиције ЕУ, подразумјевајући да ће у њој бити ријешене три њихове кључне примједбе – у вези с Хагом, регионалном јурисдикцијом и положајем хрватске мањине.

Убрзо послије тога, у самој Хрватској политичка криза достигла је кулминацију, а посматрачи углавном оцјењују да су извјеснији избори, вјероватно у септембру, од реконструкције владе.

Ако се има у виду да је шеф тима за преговоре с ЕУ, Тања Мишчевић, минуле седмице упозорила да Србија мора бити врло пажљива, јер су могућа нова условљавања од стране чланица ЕУ и да се не зна кад проблеми могу да ескалирају, питање је како ће се тек сложена политичка ситуација одразити на преговоре Србије с ЕУ у наредним мјесецима. Београд је, иначе, планирао не само да до краја мјесеца отвори три преговарачка поглавља (23, 24 и пет), већ и да још нека “отпечати“ до краја године.

Извор близак бриселским круговима не вјерује да постојање или непостојање владе у Загребу може битније да утиче на њихове потезе. “Покушај хрватске владе да себе постави као мјеродавног чиниоца није успео. Показало се да постоји исувише јак став свих осталих чланица ЕУ, пре свега Њемачке, да Хрватска то не треба да ради. И зато не вјерујем да ће било каква техничка влада покушати то да промијени. Чак и да дође до избора у тој земљи, дипломатија и даље ради свој посао. Постоје правила игре која су постављена“, оцјењује извор, који нас увјерава да интеграција ипак зависи од Београда. “Ако Београд настави да прави проблем с испоруком троје радикала, свака аргументација добија на снази и више неће имати везе с Хрватском. Онда ће Хаг да захтјева од Европске комисије да обустави преговоре док их Србија не испостави Трибуналу“, упозорава наш саговорник.

С тим у вези, треба имати на уму и да је, послије оцјене Хага да је “Србија одступила с пута пуне сарадње с Трибуналом“, портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику и безбједност Маја Коцијанчич пренијела да је ЕК “пажљиво и са забринутошћу“ пратила извјештај у Савјету безбједности УН.

С друге стране, Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, мисли да ће Хрватска стално условљавати Србију. “Једноставно, свака хрватска влада покушаваће на одређени начин да искористи своју компаративну предност чланства у ЕУ“, каже она, претпостављајући да ће на јесен доћи до избора у тој земљи. “Ако се то деси, биће потребно још времена да се консолидује власт. Од састава те владе зависиће и атмосфера у хрватском друштву, али и то да ли ће бити могуће да се чују разумни ставови према Србији и Србима“, каже Јоксимовићева, подсјећајући да отворена питања нису рјешавана ни током претходне хрватске владе, кад се однос према Србији није постављао као тема.

Одговарајући на питање да ли ситуација у Хрватској ипак може бити онеспокојавајућа за српске планове о отварању поглавља од јесени, каже: “Као што ће се отворити поглавља 23 и 24, тако ће се отворити и сљедећа поглавља, под мањим или већим притиском“.

Извор: Политика