Видео: Ево због чега РК Борац м:тел зову ''Великан из Господске''...!

Свечаном академијом у Народном позоришту Републике Српске, Рукометни клуб Борац м:тел обиљежио је у Бањалуци 40 година од освајања титуле Купа европских шампиона и 25 година од тријумфа у Купу ИХФ.

Бањалучки клуб је први ексјугословенски тим који је освојио "дуплу" круну у најважнијим такмичењима "Старог континента".

Прије 40 година, екипа црвено-плавих коју је с клупе предводио професор Перо Јањић покорила је Европу и донијела најважнији рукометни клупски трофеј у град на Врбасу.

Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недјељко Вујиновић, Абас Арсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић и Зоран Равлић редом су на кољена бацили чехословачку Червену хвијезду (27:14, 26:22), шпанску Калипсу (28:21, 13:13), њемачки Гумерсбах (16:16, 15:13) и у финалу данску Фредерицију (17:15).

Други европски пехар у Бањалуку 1991. године донио је "дјечији вртић" које је водио тренер Владимир Петковић.

Драган Марковић, Сењанин Маглајлија, Александар Кнежевић, Јани Чоп, Мехмедалија Мулабдић, Златан Арнаутовић и остали бањалучки дјечаци су се на премијери лако обрачунали са белгијским Херсталом (20:20, 26:18), затим је пао и њемачки Емпор (22:18, 17:14), а потом и њемачки Тусем Есен (17:24, 19:12).

На крају, остао је премоћни ЦСКА из Москве које је предводио један од најбољих рукометаша планете Талант Дујшебаев, али и Руси су остали кратких рукава против млађахних Бањалучана (20:15, 24:23).

Све ове дивне успомене испричане су у документарном филму "Били су рукометни анђели" аутора Томе Марића и Раде Мићевића, који је најприје у суботу увече приказан у дупке пуном Народном позоришту РС на обиљежавању ова два јубилеја.

Предсједник Управног одбора РК Борац Милан Радовић свим присутним званицама пожелио је добродошлицу нагласивши да је "Великан из Господске" имао лошу сезону у којој није освојио ниједан трофеј, али да ће Борац већ од наредне поново кренути стазама успјеха.

"Желим да се захвалим посебно предсједнику РС Милораду Додику што је нашао времена да дође на нашу академију и што нам је обећао помоћ да се вратимо на стазе старе славе. Хвала и свим спонзорима клуба, а посебно генералном компанији м:тел", рекао је између осталог Радовић.

Милорад Додик је потом узео ријеч и присјетио се да је био средњошколац кад су рукометаши Борца освојили титулу европског шампиона.

"То је био и наш успјех, иако је мој спорт одувијек била кошарка. Ја ћу као и досад што сам радио, учинити све што је у мојој моћи да Борац опет буде веома успјешан. Драго ми је што је клуб већ кренуо у економску консолидацију јер се ријешио старих дуговања. Овим старијим 'борчевцима', желим много здравља, а овим млађима упорности и хтијења јер су то предуслови за успјех у било ком пољу", изјавио је предсједник РС.

Потом је на "даскама које живот значе" одржан перформанс о Борцу који је режирао Александар Пејаковић, чији дио погледајте у приложеном видеу.

Услиједила је "прозивка" свих заслужних за освајање оба европска трофеја - од играча, стручних штабова до функционера и обичних запосленика бањалучког клуба.

Посебан куриозитет било је и подизање идентичног трофеја које су Арсланагић, Поповић и остали освојили 1976. године, захваљујући спортским пријатељима из РК Загреб, али на жалост, пехара Купа ИХФ из 1991. године није било могуће набавити, чак ни реплику, па су Кнежевић, Чоп, Мулабдић, Арнаутовић морали да се "задовоље" са једном од најљепших пјесама о Бањхалуци, коју је извео Миро Јањанин "Ово је мој град..."

Извор: мондо.ба