Слиједи даљи раст цијена и пад стандарда грађана

Најновије процјене Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ), према којима се за ову годину очекује инфлација од 4,4 одсто, а за наредну годину успоравање на 3,6 одсто, прилично су оптимистичне и подцијењене у односу на реално стање на терену, упозоравају економски стручњаци.

Економска реалност показује да нас очекују озбиљни поремећаји на тржишту, даљи раст цијена и драстичан пад куповне моћи грађана.

Из Централне банке БиХ појаснили су да је повећање инфлацијских очекивања у овој години, за један проценат, директна посљедица раста цијена енергената и хране на међународном тржишту, изражене увозне зависности БиХ, раста трошкова рада и трајних геополитичких неизвјесности.

Ипак, финансијске институције вјерују да ће се у наредној години инфлаторни притисци постепено ублажавати усљед стабилизације међународних тржишта.

Са оваквим оптимизмом не слаже се економиста Миленко Станић. Он истиче да Централна банка БиХ редовно подцијењује висину инфлације, што директно утиче на лоше планове предузећа, јавног сектора, али и самог становништва.

– Све централне банке процјењују инфлацију за наредни временски период. Оно што је код нас ситуација, а често то имамо и у окружењу, јесте да се прилично оптимистички гледа на тај дио и подцјењује се висина инфлације. Мислим да је ова процјена Централне банке БиХ постављена на знатно нижем нивоу него што ће то реално бити. Ми знамо да је у прва четири мјесеца инфлација у БиХ била 6,6 одсто, односно већа од процијењене – изјавио је Станић.

Станић појашњава да се процјене намјерно постављају на нижи ниво како се психолошки не би генерисале још више стопе инфлације, али упозорава да Централна банка БиХ, због специфичног система валутног одбора (цурренцy боард), нема много инструмената у својим рукама за борбу против овог проблема.

– Наша Централна банка нема много инструмената. Тај систем валутног одбора има само стопу обавезних резерви. Они преко стопе обавезних резерви, њеним повећањем или смањењем, могу дјелимично да утичу на монетарно-финансијска кретања и каматне стопе, покушавајући да воде инфлацију према циљаној стопи Европске централне банке од два одсто. Привредни субјекти, потрошачи и државне институције уграђују ове званичне процјене у своје билансе и буџете због чега Централна банка иде на нижи ниво – наглашава Станић.

Главни проблем са којим се Босна и Херцеговина суочава јесте чињеница да домаћа привреда нема снагу да испрати инфлаторне ударе, због чега реалне зараде губе битку са поскупљењима.

– И ове и наредне године можемо очекивати озбиљније поремећаје на тржишту. Синдикати ће, потпуно оправдано, вјероватно инсистирати да раст плата буде најмање на нивоу ове пројектоване инфлације од 4,5 одсто како би се одржала реална куповна моћ. Ако се то не деси, смањује се животни стандард становништва. Показало се у претходним периодима да наш раст реалних примања и животног стандарда једноставно не може да прати стопу раста инфлације јер немамо економски потенцијал, немамо привредни раст – објаснио је Станић

Да се грађанима у економском смислу не пише добро, најбоље показују упоредни подаци између привредног раста и стопе инфлације у прва три мјесеца ове године.

– Ако погледамо податке Централне банке, привредни раст, односно раст бруто домаћег производа (БДП) у првом кварталу ове године износио је свега 2,2 одсто, док је инфлација прешла 4,5 одсто. То јасно показује да реални економски раст не може да испрати инфлационе ударе. У том раскораку од преко два одсто губи се животни стандард становништва. Нажалост, процјена је да нас и током ове, али и наредне године очекује наставак овакве ситуације односно даљи раст цијена и пад стандарда обичног човјека -нагласио је Станић.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Српскаинфо)