Политичка нестабилност отежава рад банака

Гувернери централних банака региона поручили су данас у Бечићима да им политичка нестабилност отежава рад, а уједно утиче и на стопе раста у региону.

Регион 11.06.2016 | 13:13

Гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић наводи да је у тој земљи банкарски сектор преликвидан, док парадоксално привреда вапи за новцем.

Он је навео да је Централна банка БиХ специфична у односу на остале, јер једина има законски мандат по моделу валутног одбора, односно валута је везана за сидро, у овом случају за евро.

"То се јако добро показало, а последњи договори са ММФ потврђују да је то стабилан оквир", рекао је он.

Девизне резерве су 8,7 милијарди евра, што су највеће резерве до сада у историји централне банке, поменуо је и додао да је покривеност увоза извозом први квартал ове године 4,4 одсто, "што се надамо да ће у просеку до краја године износити око 3,5 одсто".

Како је навео, БиХ и даље има велики проблем високе стопе незапослености, која је 27,7 одсто.
Колико политичка нестабилност утиче на рад ценралних банака, међу првима је на Самиту НИН Фокуса у Бечићима изнео гувернер Народне банке Македоније Димитар Богов илуструјући тврдњу на недавном примеру Македоније.

Та земља је, објаснио је, имала највећи раст у региону и Европи, монетарна политика је у таквим околностима имала повољан амбијент, и зато су смањили каматну стопу централне банке на историјски минимум од 3,25 одсто. То је, истиче, помогло и да се смање каматне стопе кредита.

Међутим, кад је дошло до политичке кризе, било је за очекивати да се она одрази на раст.

"Очекивали смо раст у 2015. од 4,2 одсто, а завршили смо годину са растом БДП-а од 3,7 одсто, што је ипак био одличан резултат у таквим околностима. Имали смо унтрашњу кризу, али и шок од грчке кризе, код нас послују две грчке банке, и то је утицало на поверење. Срећом, монетарна политика није претрпела веће ударце и девизне резерве су остале стабилне", рекао је Богов.

Први квартал ове године показао је да су токови у платном билансу били одлични, а просечна стопа дефицита платног биланса износила је два одсто, додаје он. Према његовим речима, Македонија је традиционално имала шест одсто, а ових два одсто се лако покрива директним страним инвестицијама које износе 2-3 одсто БДП-а те земље.

Вицегувернер Хрватске народне банке Мајкл Фоленд истиче да политицка нестабилност отежава ситуацију централним банкама.

"Политички ризик је веома важан аргумент високих каматних стопа", рекао је он.

Према његовим речима, од 2008, 2009. године, када је почела криза, централне банке су ушле на терен ризика из првенственог разлога да дају времена министарствима финансија да одраде посао на структурном и фискалном делу и да се равнотежа пребаци на полугу економске политике.

"Међутим, постоји осећај да политичари не осећају озбиљност ситуације, не одрађују структурне реформе, или су оне блаже него што је потребно", рекао је он додајући да је то главни проблем централних банкара.

Извор: Тањуг