Politička nestabilnost otežava rad banaka

Guverneri centralnih banaka regiona poručili su danas u Bečićima da im politička nestabilnost otežava rad, a ujedno utiče i na stope rasta u regionu.

Region 11.06.2016 | 13:13

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić navodi da je u toj zemlji bankarski sektor prelikvidan, dok paradoksalno privreda vapi za novcem.

On je naveo da je Centralna banka BiH specifična u odnosu na ostale, jer jedina ima zakonski mandat po modelu valutnog odbora, odnosno valuta je vezana za sidro, u ovom slučaju za evro.

"To se jako dobro pokazalo, a poslednji dogovori sa MMF potvrđuju da je to stabilan okvir", rekao je on.

Devizne rezerve su 8,7 milijardi evra, što su najveće rezerve do sada u istoriji centralne banke, pomenuo je i dodao da je pokrivenost uvoza izvozom prvi kvartal ove godine 4,4 odsto, "što se nadamo da će u proseku do kraja godine iznositi oko 3,5 odsto".

Kako je naveo, BiH i dalje ima veliki problem visoke stope nezaposlenosti, koja je 27,7 odsto.
Koliko politička nestabilnost utiče na rad cenralnih banaka, među prvima je na Samitu NIN Fokusa u Bečićima izneo guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov ilustrujući tvrdnju na nedavnom primeru Makedonije.

Ta zemlja je, objasnio je, imala najveći rast u regionu i Evropi, monetarna politika je u takvim okolnostima imala povoljan ambijent, i zato su smanjili kamatnu stopu centralne banke na istorijski minimum od 3,25 odsto. To je, ističe, pomoglo i da se smanje kamatne stope kredita.

Međutim, kad je došlo do političke krize, bilo je za očekivati da se ona odrazi na rast.

"Očekivali smo rast u 2015. od 4,2 odsto, a završili smo godinu sa rastom BDP-a od 3,7 odsto, što je ipak bio odličan rezultat u takvim okolnostima. Imali smo untrašnju krizu, ali i šok od grčke krize, kod nas posluju dve grčke banke, i to je uticalo na poverenje. Srećom, monetarna politika nije pretrpela veće udarce i devizne rezerve su ostale stabilne", rekao je Bogov.

Prvi kvartal ove godine pokazao je da su tokovi u platnom bilansu bili odlični, a prosečna stopa deficita platnog bilansa iznosila je dva odsto, dodaje on. Prema njegovim rečima, Makedonija je tradicionalno imala šest odsto, a ovih dva odsto se lako pokriva direktnim stranim investicijama koje iznose 2-3 odsto BDP-a te zemlje.

Viceguverner Hrvatske narodne banke Majkl Folend ističe da politicka nestabilnost otežava situaciju centralnim bankama.

"Politički rizik je veoma važan argument visokih kamatnih stopa", rekao je on.

Prema njegovim rečima, od 2008, 2009. godine, kada je počela kriza, centralne banke su ušle na teren rizika iz prvenstvenog razloga da daju vremena ministarstvima finansija da odrade posao na strukturnom i fiskalnom delu i da se ravnoteža prebaci na polugu ekonomske politike.

"Međutim, postoji osećaj da političari ne osećaju ozbiljnost situacije, ne odrađuju strukturne reforme, ili su one blaže nego što je potrebno", rekao je on dodajući da je to glavni problem centralnih bankara.

Izvor: Tanjug