Анализа - видео: Били, човјек без срца...!

Не, он није префињени кошаркашки виртуоз као што је то, на пример, Милош Теодосић. Али од његових потеза гаће саме спадају. Можда је објашњење непримерено, не замерите. Другачије није могло. Ко је у понедељак увече путем разних стримова и видео-линкова испратио само последње секунде другог продужетка четврте утакмице финала грчког првенства између Панатинаикоса и Олимпијакоса зна о чему је реч...

Василис Спанулис. Генијалац. Лудак. Или - нешто између? Можда и једно и друго? Тешко је проценити шта све пролази кроз замршени сплет његових можданих вијуга. Ход по танкој линији његова је дрога. А готово немогућа уметност претварања људских снова у реалност - језгро божанских подвига.

Постоји једна, можда и премало коришћена изрека, да величину победника одређује вредност оног који је у борби поражен. Логична мисао, уједно и једна од оних коју победници често занемарују. Али не и Василис Спанулис. Тај матори брадоња који вам понекад делује као да је изгубљен у овом времену. Да, тај свадљивац што хиљаду пута може да вас излуди својим тако карактеристичним дављењем лопте и шутевима какви се не виђају ни на баскету испред зграде. Јесте, управо он, што у једном полувремену може да наниже и десет промашаја и да вас натера да помислите: Шта се догодило са овим човеком?!

Тај исти нарогушени лик којег толико пута не можете да смислите је уједно и ултимативни победник. НАЈВЕЋИ.

Не, он није префињени кошаркашки виртуоз као што је то, на пример, Милош Теодосић. Али од његових потеза гаће саме спадају. Можда је објашњење непримерено, не замерите. Другачије није могло. Ко је у понедељак увече путем разних стримова и видео-линкова испратио само последње секунде другог продужетка четврте утакмице финала грчког првенства између Панатинаикоса и Олимпијакоса зна о чему је реч... 

Без обзира на то да ли на свет гледате црвено-белим бојама или да ли је један део вашег срца украо Панатинаикос, Фенербахче, Реал, ЦСКА, Партизан, Звезда или неко седми... Тројка којом је ставио тачку на каријеру свог пријатеља и једног од највећих европских асова свих времена, Димитриса Дијамантидиса, доказ је колики је лудак и генијалац Василис Спанулис. Ма не само то, већ и непоправљиви победник, онај који помера границе реалности.

Није му био први, а сигурно не и последњи „задњи“ шут који је узео. Само у протеклих седам дана два пута је послао отровне стрелице у срце клуба у којем је стекао звање једног од најбољих на Старом континенту. И то у ужареном борилишту, на којем је у оба наврата било по 20.000 ватрених присталица обојених у зелено. Натерао их је да побеле и потону у земљу. Не заборавите и да је одлучио и трећу утакмицу ове серије, одиграну у Дворани мира и пријатељства, са две пресудне тројке. 

А онда се само сетите како је зарио нож у срце ЦСКА на Фајнал фору прошле сезоне, па Панатинаикосу у последњем колу Топ 16 фазе 2014. године. Шта тек рећи за онај несвакидашњи перформанс у финалу Евролиге годину дана раније против Реала?! НулаСпанулисових поена у првом полувремену, Олимпијакос има 17 поена заостатка, а онда потпуни заокрет - 22 коша у другом делу и пет тројки! А онда финале 2012. и окршај са ЦСКА, у којем је пирејски клуб надокнадио чак 19 поена минуса?! И тада је Спанулисутиснуо свој печат у преокрет о којем се и данас прича. Исте те године Барселони је прво сместио једну од најважнијих тројки, а онда и поделио асистенцију Џоију Дорсију за потпуно неочекивани одлазак на праг европске титуле. Остало је историја. И сваки пут виђен је исти сценарио - хладан поглед у празно, чини се бескрајно тапкање лопте, а онда тај толико ружни избачај који мења све.

"Увек се трудим да унапредим игру колико год је то могуће. На пример, последњи шут у Оаки сам извео на супротну страну од оне у коју обично идем. Знао сам да ће Панатинаикос ићи на то да ми затвори десну страну, зато сам одлучио да мало промешам карте и одем на супротну страну", био је Спанулисов коментар о тројци која је донела 12. титулу првака Грчке, другу узастопну. 

Победник. Шеф. Маестро. Лидер. Мотор. Класа. Убица. Бескрупулозан. Надреалиста. Божанство. Василис Спанулис је нешто најбоље што се догодило грчкој клупској кошарци, ма колико то можда рогобатно звучало. Јер да није изазвао тектонске потресе одлуком да Панатинаикос замени Олимпијакосом и коначно изађе из сенке Димитриса Дијамантидиса, вероватно би и данас ПАО био без премца у земљи Хелена и питање је да ли би ОЛИ икада успео да дође у прилику да буде испред најљућег такмаца. Свестан да је покренуо прави грађански рат и да су дотадашњи пријатељи постали највећи заклети противници и да му живот више никада неће бити исти, да ће за многе постати издајник првог реда, кренуо је у авантуру која је покренула револуцију! Панатинаикос више није неприкосновен, Грчка има новог газду. 

"Олимпијакос је моја судбина. Мој тим и ја, заједно. Имамо исти менталитет, то је оно што сам ја одувек желео. Дошао сам у Олимпијакос у време када није био први, али је желео да буде на врху. То је невероватан клуб, с навијачима, титулама, историјом, али нешто је фалило у тим годинама. Била је то највећа мотивација за мене, да постанем лидер екипе која ће отићи право на врх. Овај клуб је почео да гради династију 2012. године", рекао је Били Спанулис у једном великом интервју који је дао грчким медијима.

Да, толико пута је скакао свима по живцима, нервирао својим одлукама, срљањима у „некошено“, потезима који нису имали смисла. Али шампион се не постаје преко ноћи. То је процес који се учи, а он никада није оклевао да узме сву одговорност на себе. Па чак и да у томе претера. Никада никог ништа није питао, само је узимао, свидело се то другима или не. Зато је ову невероватну вештину довео до савршенства. 

Спанулис је још једном доказао да је шампион јер је решио три утакмице у једној од најлуђих финалних серија у новијој историји грчког првенства. Јер је у дворани у којој је растао као играч поставио рекорд са 25 поена онда када је то било најпотребније, јер је свим критичарима који су га константно отписивали заувек запушио уста. Тај брадати деда који не игра одбрану, како су га медији у Грчкој описали, показао је како прави победници играју, и да се никада не предају, без обзира на околности. Све је погазио испред себе и чист узорак класе посуо по свима који су му стали на пут. 

А за такав расплет постоје два катализатора. Један је његова жена Олимпија, од које се не раздваја још од оног дана када их је Јанис Бурусис упознао на одмору на Миконосу. Други је његов отац, којег је изгубио када је био само голобради 15-годишњак. Био је то догађај који га је натерао да буде најбољи и највећи.

"Био је то тежак губитак за мене, за моју душу и срце. Али тај губитак ме је учинио јачим. Све што сам постигао у животу посвећујем свом оцу. Његове речи ме прате у сваком тренутку. Говорио ми је: 'Василисе, мораш да јуриш свој сан, без обзира на то шта ће други рећи. Мораш да пратиш свој инстикт и осећања. Јако сам поносан на тебе и увек ћу бити'. Зато никада и не престајем да идем напред", открио је Спанулис у једној од изузетно ретких јавних емотивних исповести. 

Кажу да је матор, да не игра одбрану. Да није достојан да буде у друштву најбољих. После трагедије коју је доживео у Хјустону и свих критика које је добио ишло се толико да се говорило да никада неће оправдати таленат који га је красио. А он је достигао небеске висине. И не планира да мрдне. 

Постао је апсолутни лидер и непревазиђени мајстор ове игре, без милости. Човек са хиљаду решења, победничког менталитета и непоколебљивог духа. Зато и јесте ту, на врху. А за тако нешто мораш да будеш човек без срца и душе. 

Извор: моззартспорт