Analiza - video: Bili, čovjek bez srca...!

Ne, on nije prefinjeni košarkaški virtuoz kao što je to, na primer, Miloš Teodosić. Ali od njegovih poteza gaće same spadaju. Možda je objašnjenje neprimereno, ne zamerite. Drugačije nije moglo. Ko je u ponedeljak uveče putem raznih strimova i video-linkova ispratio samo poslednje sekunde drugog produžetka četvrte utakmice finala grčkog prvenstva između Panatinaikosa i Olimpijakosa zna o čemu je reč...

Vasilis Spanulis. Genijalac. Ludak. Ili - nešto između? Možda i jedno i drugo? Teško je proceniti šta sve prolazi kroz zamršeni splet njegovih moždanih vijuga. Hod po tankoj liniji njegova je droga. A gotovo nemoguća umetnost pretvaranja ljudskih snova u realnost - jezgro božanskih podviga.

Postoji jedna, možda i premalo korišćena izreka, da veličinu pobednika određuje vrednost onog koji je u borbi poražen. Logična misao, ujedno i jedna od onih koju pobednici često zanemaruju. Ali ne i Vasilis Spanulis. Taj matori bradonja koji vam ponekad deluje kao da je izgubljen u ovom vremenu. Da, taj svadljivac što hiljadu puta može da vas izludi svojim tako karakterističnim davljenjem lopte i šutevima kakvi se ne viđaju ni na basketu ispred zgrade. Jeste, upravo on, što u jednom poluvremenu može da naniže i deset promašaja i da vas natera da pomislite: Šta se dogodilo sa ovim čovekom?!

Taj isti narogušeni lik kojeg toliko puta ne možete da smislite je ujedno i ultimativni pobednik. NAJVEĆI.

Ne, on nije prefinjeni košarkaški virtuoz kao što je to, na primer, Miloš Teodosić. Ali od njegovih poteza gaće same spadaju. Možda je objašnjenje neprimereno, ne zamerite. Drugačije nije moglo. Ko je u ponedeljak uveče putem raznih strimova i video-linkova ispratio samo poslednje sekunde drugog produžetka četvrte utakmice finala grčkog prvenstva između Panatinaikosa i Olimpijakosa zna o čemu je reč... 

Bez obzira na to da li na svet gledate crveno-belim bojama ili da li je jedan deo vašeg srca ukrao Panatinaikos, Fenerbahče, Real, CSKA, Partizan, Zvezda ili neko sedmi... Trojka kojom je stavio tačku na karijeru svog prijatelja i jednog od najvećih evropskih asova svih vremena, Dimitrisa Dijamantidisa, dokaz je koliki je ludak i genijalac Vasilis Spanulis. Ma ne samo to, već i nepopravljivi pobednik, onaj koji pomera granice realnosti.

Nije mu bio prvi, a sigurno ne i poslednji „zadnji“ šut koji je uzeo. Samo u proteklih sedam dana dva puta je poslao otrovne strelice u srce kluba u kojem je stekao zvanje jednog od najboljih na Starom kontinentu. I to u užarenom borilištu, na kojem je u oba navrata bilo po 20.000 vatrenih pristalica obojenih u zeleno. Naterao ih je da pobele i potonu u zemlju. Ne zaboravite i da je odlučio i treću utakmicu ove serije, odigranu u Dvorani mira i prijateljstva, sa dve presudne trojke. 

A onda se samo setite kako je zario nož u srce CSKA na Fajnal foru prošle sezone, pa Panatinaikosu u poslednjem kolu Top 16 faze 2014. godine. Šta tek reći za onaj nesvakidašnji performans u finalu Evrolige godinu dana ranije protiv Reala?! NulaSpanulisovih poena u prvom poluvremenu, Olimpijakos ima 17 poena zaostatka, a onda potpuni zaokret - 22 koša u drugom delu i pet trojki! A onda finale 2012. i okršaj sa CSKA, u kojem je pirejski klub nadoknadio čak 19 poena minusa?! I tada je Spanulisutisnuo svoj pečat u preokret o kojem se i danas priča. Iste te godine Barseloni je prvo smestio jednu od najvažnijih trojki, a onda i podelio asistenciju Džoiju Dorsiju za potpuno neočekivani odlazak na prag evropske titule. Ostalo je istorija. I svaki put viđen je isti scenario - hladan pogled u prazno, čini se beskrajno tapkanje lopte, a onda taj toliko ružni izbačaj koji menja sve.

"Uvek se trudim da unapredim igru koliko god je to moguće. Na primer, poslednji šut u Oaki sam izveo na suprotnu stranu od one u koju obično idem. Znao sam da će Panatinaikos ići na to da mi zatvori desnu stranu, zato sam odlučio da malo promešam karte i odem na suprotnu stranu", bio je Spanulisov komentar o trojci koja je donela 12. titulu prvaka Grčke, drugu uzastopnu. 

Pobednik. Šef. Maestro. Lider. Motor. Klasa. Ubica. Beskrupulozan. Nadrealista. Božanstvo. Vasilis Spanulis je nešto najbolje što se dogodilo grčkoj klupskoj košarci, ma koliko to možda rogobatno zvučalo. Jer da nije izazvao tektonske potrese odlukom da Panatinaikos zameni Olimpijakosom i konačno izađe iz senke Dimitrisa Dijamantidisa, verovatno bi i danas PAO bio bez premca u zemlji Helena i pitanje je da li bi OLI ikada uspeo da dođe u priliku da bude ispred najljućeg takmaca. Svestan da je pokrenuo pravi građanski rat i da su dotadašnji prijatelji postali najveći zakleti protivnici i da mu život više nikada neće biti isti, da će za mnoge postati izdajnik prvog reda, krenuo je u avanturu koja je pokrenula revoluciju! Panatinaikos više nije neprikosnoven, Grčka ima novog gazdu. 

"Olimpijakos je moja sudbina. Moj tim i ja, zajedno. Imamo isti mentalitet, to je ono što sam ja oduvek želeo. Došao sam u Olimpijakos u vreme kada nije bio prvi, ali je želeo da bude na vrhu. To je neverovatan klub, s navijačima, titulama, istorijom, ali nešto je falilo u tim godinama. Bila je to najveća motivacija za mene, da postanem lider ekipe koja će otići pravo na vrh. Ovaj klub je počeo da gradi dinastiju 2012. godine", rekao je Bili Spanulis u jednom velikom intervju koji je dao grčkim medijima.

Da, toliko puta je skakao svima po živcima, nervirao svojim odlukama, srljanjima u „nekošeno“, potezima koji nisu imali smisla. Ali šampion se ne postaje preko noći. To je proces koji se uči, a on nikada nije oklevao da uzme svu odgovornost na sebe. Pa čak i da u tome pretera. Nikada nikog ništa nije pitao, samo je uzimao, svidelo se to drugima ili ne. Zato je ovu neverovatnu veštinu doveo do savršenstva. 

Spanulis je još jednom dokazao da je šampion jer je rešio tri utakmice u jednoj od najluđih finalnih serija u novijoj istoriji grčkog prvenstva. Jer je u dvorani u kojoj je rastao kao igrač postavio rekord sa 25 poena onda kada je to bilo najpotrebnije, jer je svim kritičarima koji su ga konstantno otpisivali zauvek zapušio usta. Taj bradati deda koji ne igra odbranu, kako su ga mediji u Grčkoj opisali, pokazao je kako pravi pobednici igraju, i da se nikada ne predaju, bez obzira na okolnosti. Sve je pogazio ispred sebe i čist uzorak klase posuo po svima koji su mu stali na put. 

A za takav rasplet postoje dva katalizatora. Jedan je njegova žena Olimpija, od koje se ne razdvaja još od onog dana kada ih je Janis Burusis upoznao na odmoru na Mikonosu. Drugi je njegov otac, kojeg je izgubio kada je bio samo golobradi 15-godišnjak. Bio je to događaj koji ga je naterao da bude najbolji i najveći.

"Bio je to težak gubitak za mene, za moju dušu i srce. Ali taj gubitak me je učinio jačim. Sve što sam postigao u životu posvećujem svom ocu. Njegove reči me prate u svakom trenutku. Govorio mi je: 'Vasilise, moraš da juriš svoj san, bez obzira na to šta će drugi reći. Moraš da pratiš svoj instikt i osećanja. Jako sam ponosan na tebe i uvek ću biti'. Zato nikada i ne prestajem da idem napred", otkrio je Spanulis u jednoj od izuzetno retkih javnih emotivnih ispovesti. 

Kažu da je mator, da ne igra odbranu. Da nije dostojan da bude u društvu najboljih. Posle tragedije koju je doživeo u Hjustonu i svih kritika koje je dobio išlo se toliko da se govorilo da nikada neće opravdati talenat koji ga je krasio. A on je dostigao nebeske visine. I ne planira da mrdne. 

Postao je apsolutni lider i neprevaziđeni majstor ove igre, bez milosti. Čovek sa hiljadu rešenja, pobedničkog mentaliteta i nepokolebljivog duha. Zato i jeste tu, na vrhu. A za tako nešto moraš da budeš čovek bez srca i duše. 

Izvor: mozzartsport