Анализа: Ј... се, Ливерпуле!!!

И опет, ј...ш нас јер верујемо у све то...!

Ј... се, Ливерпуле. И ти и твој црвени дрес и твоја лука и твој град и све у шта се човек може заљубити. Нека се ј..у твоје европске ноћи и капитенска трака и уништавање Јунајтеда и Виљареала и гол Дортмунду у 90. минуту због којег нас натераш да помислимо да је све могуће.

Ј....е те твоје године без титуле, бројиш ли их још? Само 26 година без Премијер лиге, а толико бола; само 11 пролећа без европског пехара, а толико лузерски дух.

Ј..о вас све смисао за комбиновање на средини терена. И химна која би требало да одјекује са Копа у Базелу, а она је тиша него икад, јер ко зна ко се све докопао карте, и ј...ла те екипа која мисли да је довољно појавити се на финалу против Севиље и одиграти прво полувреме, а никад није узела трофеј, а Севиља зна, ј....а те и она, како се то ради.

Ј..о те и Гамеиро, знам га из Стразбура, мрзим га од Стразбура, када ће престати да ме прогања?

Ј...о те неискуство и пропуштене шансе и страх од нечег тако великог.

Ј...о те Данијел Стариџ, који да чудо од гола и онда се шлепа целу утакмицу, квари игру и изиграва плејмејкера и неће да да лопту. Ј..о те Клоп који му то дозвољава и код 1:2 уводи Алена и Оригија. Ј...о те Ален, велшки Ћави. И Бентеке, белгијски Хески. И Фирмино, бразилски Луис Гарсија.

Ј...о те сваки погрешан пас Кутиња и трчање Милнера као леминга и она обезглављена кокошка од Морена, ваљда сада сви знају да никада није ни имао квалитет да игра у твом дресу; сећаш ли се кад га је Јоветић направио будалом првог лета када је стигао, тамо на Етихаду?

Ј....а те свака утакмица коју си изгубио, посебно оне које си изгубио без борбе, без срца. Као у среду увече.

Било би поштено да боли. И боли, више него Милан 2007, више него неки глупи Лига куп, и тек мало мање од дана када је Стивен проклизао, ј...о те и он и његова каријера без титуле и његова туђа Америка.

Ј...о те телевизор испред којег се тресемо, и коментари које ти остављају на сајтовима, и они што те мрзе и онда кад те воле, плусеви на МОЗЗАРТ Спорту на "Хахахахаха лузерпул" и судија који ти не суди три пенала јер не делујеш довољно снажно ни убедљиво чак ни кад водиш.

Ј..ли те и ти пенали, ионако би их све промашио.

Ј...о те твој мазни глас са трибина, она песма о усамљеном корачању, и она песма у којој је Стив Хајвеј на боку, и поља Енфилда и јадни Скаузер Томи који умре на бојном пољу и Раш који одмах после тог догађаја постигне четири гола.

Ј...ла те Нова година у коју улазиш већ без шансе за пехар, и децембар у којем освојиш пет бодова на шест утакмица. Ј..о те капитулација у кишној ноћи у Стоуку.

Ј..о те начин на који се крећеш из одбране у напад, споро и неинвентивно, ј..о те сваки корнер који изведеш кратко, и још више они које не изведеш никако; као код 1:3 у Базелу кад видиш да нема идеје ни да се убаци лопта. Ј...ло те излуђивање које то изазива.

Прави сад, ј... се, без Лиге шампиона, планове за ново лето, и натерај нас опет да кликћемо на клипове неког играча којег до јуче нисмо ни знали, ј..о те Клоп којег приволиш да дође и да нам пружи наду да све иде на боље; ј...ло мене што помислим да тај Немац држи кључ од раја и да смо на добром путу.

Ј..о жељу да будемо сретни и да нас памте. Ј..о неспособност и кукавичлук да све покушаш на киши Ст. Јакоб парка.

Ј..и се, Ливерпуле, јер се никад не воли толико као кад заболи.

Ј...о те знак "Ово је Енфилд" који се више не додирује и Боот Роом у којем је осмишљен твој фудбал фудбал и Шенкли и Пејсли и Кени и Сунес и Фаулер и Овен и сви ти прошли животи који нас плаше и прошли успеси који нас муче.

Ј..о Истанбул, треба га бомбардовати, да видимо хоће ли тада бити романтичан, хоћемо ли га се тада сећати с осмехом на лицу.

Ј...ш мене, јер могу бити толико луд да ми недостајеш, а да те никада нисам видео уживо, да чак и не знам како изгледаш под светлима рефлектора. И ј...ш светла рефлектора. Тада људи певају, а ја желим да нема никога.

Ј...ш и то што ипак не желим да си иоле другачији. Ј...ш то што ће доћи август и Клоп ће рећи да идемо на титулу и да смо на добром путу и да можемо, овог пута стварно можемо, а не као у Базелу. Можемо, ј...оте.

И опет, ј...ш нас јер верујемо у све то.

*По мотивима песме “Јеби се, Нина” Марка Томаша, песника и љубитеља фудбала и мостарског Вележа, аутора званичне биографије Ивице Осима “Утакмице живота”

Извор: моззартспорт