Analiza: J... se, Liverpule!!!

I opet, j...š nas jer verujemo u sve to...!

J... se, Liverpule. I ti i tvoj crveni dres i tvoja luka i tvoj grad i sve u šta se čovek može zaljubiti. Neka se j..u tvoje evropske noći i kapitenska traka i uništavanje Junajteda i Viljareala i gol Dortmundu u 90. minutu zbog kojeg nas nateraš da pomislimo da je sve moguće.

J....e te tvoje godine bez titule, brojiš li ih još? Samo 26 godina bez Premijer lige, a toliko bola; samo 11 proleća bez evropskog pehara, a toliko luzerski duh.

J..o vas sve smisao za kombinovanje na sredini terena. I himna koja bi trebalo da odjekuje sa Kopa u Bazelu, a ona je tiša nego ikad, jer ko zna ko se sve dokopao karte, i j...la te ekipa koja misli da je dovoljno pojaviti se na finalu protiv Sevilje i odigrati prvo poluvreme, a nikad nije uzela trofej, a Sevilja zna, j....a te i ona, kako se to radi.

J..o te i Gameiro, znam ga iz Strazbura, mrzim ga od Strazbura, kada će prestati da me proganja?

J...o te neiskustvo i propuštene šanse i strah od nečeg tako velikog.

J...o te Danijel Staridž, koji da čudo od gola i onda se šlepa celu utakmicu, kvari igru i izigrava plejmejkera i neće da da loptu. J..o te Klop koji mu to dozvoljava i kod 1:2 uvodi Alena i Origija. J...o te Alen, velški Ćavi. I Benteke, belgijski Heski. I Firmino, brazilski Luis Garsija.

J...o te svaki pogrešan pas Kutinja i trčanje Milnera kao leminga i ona obezglavljena kokoška od Morena, valjda sada svi znaju da nikada nije ni imao kvalitet da igra u tvom dresu; sećaš li se kad ga je Jovetić napravio budalom prvog leta kada je stigao, tamo na Etihadu?

J....a te svaka utakmica koju si izgubio, posebno one koje si izgubio bez borbe, bez srca. Kao u sredu uveče.

Bilo bi pošteno da boli. I boli, više nego Milan 2007, više nego neki glupi Liga kup, i tek malo manje od dana kada je Stiven proklizao, j...o te i on i njegova karijera bez titule i njegova tuđa Amerika.

J...o te televizor ispred kojeg se tresemo, i komentari koje ti ostavljaju na sajtovima, i oni što te mrze i onda kad te vole, plusevi na MOZZART Sportu na "Hahahahaha luzerpul" i sudija koji ti ne sudi tri penala jer ne deluješ dovoljno snažno ni ubedljivo čak ni kad vodiš.

J..li te i ti penali, ionako bi ih sve promašio.

J...o te tvoj mazni glas sa tribina, ona pesma o usamljenom koračanju, i ona pesma u kojoj je Stiv Hajvej na boku, i polja Enfilda i jadni Skauzer Tomi koji umre na bojnom polju i Raš koji odmah posle tog događaja postigne četiri gola.

J...la te Nova godina u koju ulaziš već bez šanse za pehar, i decembar u kojem osvojiš pet bodova na šest utakmica. J..o te kapitulacija u kišnoj noći u Stouku.

J..o te način na koji se krećeš iz odbrane u napad, sporo i neinventivno, j..o te svaki korner koji izvedeš kratko, i još više oni koje ne izvedeš nikako; kao kod 1:3 u Bazelu kad vidiš da nema ideje ni da se ubaci lopta. J...lo te izluđivanje koje to izaziva.

Pravi sad, j... se, bez Lige šampiona, planove za novo leto, i nateraj nas opet da klikćemo na klipove nekog igrača kojeg do juče nismo ni znali, j..o te Klop kojeg privoliš da dođe i da nam pruži nadu da sve ide na bolje; j...lo mene što pomislim da taj Nemac drži ključ od raja i da smo na dobrom putu.

J..o želju da budemo sretni i da nas pamte. J..o nesposobnost i kukavičluk da sve pokušaš na kiši St. Jakob parka.

J..i se, Liverpule, jer se nikad ne voli toliko kao kad zaboli.

J...o te znak "Ovo je Enfild" koji se više ne dodiruje i Boot Room u kojem je osmišljen tvoj fudbal fudbal i Šenkli i Pejsli i Keni i Sunes i Fauler i Oven i svi ti prošli životi koji nas plaše i prošli uspesi koji nas muče.

J..o Istanbul, treba ga bombardovati, da vidimo hoće li tada biti romantičan, hoćemo li ga se tada sećati s osmehom na licu.

J...š mene, jer mogu biti toliko lud da mi nedostaješ, a da te nikada nisam video uživo, da čak i ne znam kako izgledaš pod svetlima reflektora. I j...š svetla reflektora. Tada ljudi pevaju, a ja želim da nema nikoga.

J...š i to što ipak ne želim da si iole drugačiji. J...š to što će doći avgust i Klop će reći da idemo na titulu i da smo na dobrom putu i da možemo, ovog puta stvarno možemo, a ne kao u Bazelu. Možemo, j...ote.

I opet, j...š nas jer verujemo u sve to.

*Po motivima pesme “Jebi se, Nina” Marka Tomaša, pesnika i ljubitelja fudbala i mostarskog Veleža, autora zvanične biografije Ivice Osima “Utakmice života”

Izvor: mozzartsport