Дивна и дирљива прича! САД брује о овоме...!

Америка бруји о томе шта је један спортиста урадио непокретној девојчици која не може да говори! Живот мале Елне Рајт, која је због страшне болести не само остала без могућности да говори, већ је и непокретна, па дане проводи или у кревету или у колицима која други покрећу, прилично је тужан. Али, ово пред вама није тужна прича. О, напротив.

Остали спортови 22.05.2016 | 14:20
Дивна и дирљива прича! САД брује о овоме...!

Испрва би могла да вам се чини да је прича баш таква. Јер, та девојка има веома озбиљну врсту церебралне парализе, због које су јој доњи екстремитети скоро потпуно одузети, а руке незнатно функционалне. Уз то, чуло говора је такође захваћено овом болешћу, па је њена комуникација са светом врло, врло отежана.

Тужно?

А замислите тек када неко такав ипак успе да крене у средњу школу, стекне пријатеља за цео живот, пријатеља коме ништа није тешко да уради за такву девојчицу, али онда - изненадно премине. Да, то јесте тужно. Бар нама који се често понашамо као да је несрећа резервисана само за друге, као да никада не може да се деси нама самима или нашим ближњима, па и не ценимо тренутке и људе око нас. Нити нас они превише и занимају, осим ако од њих немамо неку корист. "Генерализације нису тачне. Па ни ова", рекао је једном духовито Марк Твен, али знамо ми врло добро какви смо, па нас ни чувени писац неће спасити болне истине да смо такви какви јесмо, и да нам је све прече од оног што знамо да је Добро.

Али, нису баш сви на овој планети такви. Нити је Марк Твен једини великан писане речи који ће нам помоћи да ову причу доживимо заједно.

Мала Елна Рајт је, у стању које је за нас непојмљиво, дочекала да остане без тог јединог дечака који је пожелео да јој буде пратилац на матурској вечери. Ми немамо тај обичај, код нас се на матуру махом иде да се напије, ако не на лицу места где су сви, а онда на некој другој локацији за локање. У Америци чувају ту неку нама чудну традицију да је матурско вече - свечани тренутак. Црвени тепих за клинце. Девојке долазе у пратњи младића, који не морају да им буду момци, али се тиме показује да још има каваљера који ће их допратити до жељеног места.

Само... Непокретна Елна Рајт није имала каваљера. Умро је.

Причу о њој некако је на интернету пронашла једна млада звезда НФЛ-а, оног америчког фудбала ког најчешће не разумемо, али је прилично интересантан за оне који воле стратегије. Тај момак, Камерон Ирвинг, ког су Кливленд Браунси изабрали у првој рунди Драфта прошле године, само је три године старији од 17-годишње Елне. Управо је он решио да уради нешто потпуно изненађујуће.

"Просто сам осетио ту потребу. Потражио сам начин да дођем до њене породице, онда сам позвао Елнине родитеље и рекао им: Могу ли ја да јој будем пратилац на матурско вече?", рекао је Ирвинг.

Елнина мама није могла да верује.

"Моја ћерка тако воли Браунсе. Била је на седмом небу од среће. Тако је била узбуђена!", рекла је Ингрид Рајт.

И, када је дошао дан за Елнину матуру, млади успешни спортиста је дошао у лимузини по њу. Имао је смокинг, лептир-машну и осмех. Ово последње вам је често довољно да се девојке уз вас осете добро, ако тај осмех сервирате уз своју зрелост, добру вољу и мало маште, а Елна Рајт се осећала и више него добро.

Камерон Ирвинг је најпре провео поподне са Елнином породицом и делом њихове фамије, потом ју је одвео на нека историјска места у Кливленду како би те тренутке овековечили фотографијама, а онда ју је допратио на матурско вече. Цела средња школа је била ту, у шпалиру их поздрављајући.

"Знате, схватио сам једну ствар. Шта год да урадите на послу, људи ће вас памтити по ономе што радите ван посла", рекла је млада НФЛ звезда.

Служити другима, давно заборављена врлина, успела је тако да се пробије на видело. У ова модерна времена се о томе говори само као одлици некадашњих великих духовника, аскета, али... лепо рече Николај Берђајев у свом делу "Дух и реалност":

"Човек који није аскета може да има и већи аскетски живот од правих аскета. Може, стварно, и то ако на себе прими муку света и других људи - и подели њихову судбину".

Ова прича нас је само подсетила колико то уме да буде величанствено.

Извор: блиц.рс

Коментари / 0

Оставите коментар