Пет милијарди КМ више кредита од депозита

Приватна предузећа у БиХ су код комерцијалних банака укупно кредитно задужени 7,5 милијарди КМ, док су њихови депозити код тих истих банака чак три пута мањи, односно 2,5 милијарди КМ.

Босна и Херцеговина 13.04.2016 | 07:35

Подаци Централне банке до којих је дошао портал ЦАПИТАЛ показују да приватне компаније у БиХ дугују банкама пет милијарди КМ више него што имају депозита. Веће обавезе од депозита нису неуобичајена појава, али у БиХ је алармантан огроман несразмјер од чак три пута.

Домљан: Банке новцем јавних кредитирају приватне компаније

Професор Економског факултета у Сарајеву и Мостару Вјекослав Домљан каже за ЦАПИТАЛ да је основни проблем тај што банке немају конкуренцију па тако депозите, углавном јавног сектора, на које плаћају ниску камату, пласирају кроз кредите приватном сектору уз високе камате и ту остварују значајан профит.

„Нормално је да су кредити већи од депозита у случају приватне економије, али је спорно што је та разлика јако велика и што банке за кредитирање углавном користе средства јавних компанија и јавног сектора уопште. На тај начин приватни сектор пропада јер га је са стране фискалног система притиснула држава, а банке са стране финансијског система“, истакао је он.

Домљан каже да је рјешење формирање других кредитно депозитних институција као што су штедионице, штедно-кредитне задруге које би представљале конкуренцију банкама као и развој тржишта капитала.

„Банке могу смањити каматне стопе само по два основа – да се смањи ризик система, а то је немогуће док је ту ОХР, ММФ и други или да се уведе конкуренција, а то је формирањем нових инстутицја и развојем тржишта капитала“, истакао је Домљан и додао да је задуженост приватног сектора у БиХ релативно велика.

Павловић: Фирме присиљене на задуживање

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да би идеално било да фирме имају довољно обртног капитала да не морају да се задужују, поготово за обртна средства.

„Али, ако сте у ситуацији да су купци без новца, ако вам не плаћају добављачи, односно ако се налазите у ситуацији у којој смо ми сада, а то је општа беспарица, онда није изненађење да привреда има три пута мање него што је позајмила“, рекао је Павловић.

С друге стране, каже, депозити грађана расту, што такође показује да се они суздржавају од потрошње и инвестирања.

„Проблем је што ми немамо куповну моћ и врло често имамо и неплаћање фактура, што додатно ствара проблем ликвидности компанија, због чега оне врло често морају да обезбјеђују готов новац за текућа плаћања управо кроз позајмице и кредите“, нагласио је Павловић.

Он је истакао да се привреда БиХ налази у зачараном кругу из којег је једини излаз да владе рапидно промијене приступ према реалном сектору.

Рачић: Низак коефицијент ликвидности

Предсједник Подручне привреде коморе Бањалука Горан Рачић каже да је проблем фирми у РС висока стопа задужености и несразмјер између обртне и сталне имовине.

„Наша предузећа имају углавном високо наглашену имовину, а ту имовину не прате обртна средства и због тога сва наша привреда у крајњем билансу послује са туђим средствима јер је однос између обртне имовине и текућих обавеза готово идентичан. Коефицијент ликвидности који је код нас око један сматра се неповољним и тек кад би он био око 1,5 могли би рећи да имамо бољу ликвидност у привреди“, истакао је Рачић.

Он је додао да ствар погоршава и то што је питање колико су процјене залиха предузећа реалне и основане.

„То ствара сумњу у коефицијент ликвидности који је можда чак и нижи од један“, истакао је Рачић.

Он је истакао да тренутна кредитна задуженост фирми не би била велика када би привреда била ефикасна.

„Главни проблем наше привреде је неликвидност због које су фирме често у ситуацији да узимају неповољне кредите, којима гасе пожар, а које у неким нормалним околностима не би узели“, истакао је Рачић.

Директор НЛБ банке Радован Бајић каже да је природно да предузећа имају више кредита него депозита, нарочито у неразвијеним земљама.

„У Европи, у којој у финансијском сектору доминира банкараство је нормално да су депозити нижи од ктредита, док се у америчкој привреди или неким другим земљама гдје је развијеније тржиште капитала то не може видјети“, казао је Бајић.

Извор: Цапитал