Интервју - Богдан: Можда ћу некад одиграти баскет с Кобијем!

"Мој сан о одласку у НБА и даље стоји и када сам долазио у Фенербахче, то сам учинио са жељом да напредујем, како бих једног дана могао у НБА. Али ја не користим Фенербахче као одскочну даску. Ја сам играч Фенербахчеа и само размишљам како да помогнем клубу да дође до свих трофеја", рекао је српски ас за МОЗЗАРТ Спорт.

Некима је кошарка попут посла који свакодневно морају да обављају, некима је омиљени спорт и омиљена занимација у слободним тренуцима, а за Богдана Богдановића та дивна игра под обручима је стил живота.

Као рођени победник бритког ума увек је желео више, јаче и боље од других. Зато је сада ведета кошаркашке репрезентације Србије и Фенербахчеа, са амбицијом да успе и на највећој сцени - у НБА лиги. Никада не одустаје, никада се не предаје. А када је најтеже, из рукава извуче тројке којима у транс баци сваког правог кошаркашког заљубљеника.

Својим умећем 24-годишњи спрски ас покупио је њихове симпатије, а тројкама за победе против Турк Телекома, Јесилгиресуна, Дарушафаке, те „одбојком“ против Химкија запечатио је своје место у срцима свих Фенерових навијача, заувек.

Иако смо га затекли непосредно после ручка, у дану када се спремао за велики дерби са Ефесом, на којем је Фенер касније победио, Богдан Богдановић је за МОЗЗАРТ Спорт издвојио мало времена и причао клубу, репрезентацији, Партизану, смирености коју има када погађа шут за победу, односу са Николом Калинићем, Пером Антићем, Јаном Веселим и Жељком Обрадовићем, те баскету са Кобијем Брајантом, Новаку Ђоковићу и одласку у НБА.

ШУТЕВИ ЗА ПОБЕДУ? ТАКВЕ СТВАРИ СЕ НЕ ТРЕНИРАЈУ...

На почетку, интересовало нас је како Богдан гледа на популарност коју ужива у Србији и Турској међу навијачима, пошто чак има и верне фанове који су му недавно на друштвеним мрежама проследили један интересантан видео-клип?
"Не знам, искрено. Некако је другачије када си странац. Не гледам ја целу ту ситуацију тако, као: 'Е, ја сам популаран'. Мени то лично јако значи и мотивише ме да увек пружим највише што могу на терену", рекао је Богдан, а затим наставио:
"Има једна девојка у Истанбулу која је покренула целу ту причу. Она је повезала све те људе. Прво се догодио меч против Јесилгиресуна (тројка са пола терена прим. аут.), тада су људи почели баш да се јављају. Сећам се да ми је та девојка после пораза у Мадриду у групној фази донела поклон. Она је, да кажем, нека врста лидера осталим мојим фановима. Тако бар ја закључујем, а-ха-ха".

Можеш ли да нам откријеш какав је поклон био у питању?
"Слика. Мој портрет".

Ако се не варамо, добио си чак и сертификат о именовању звезде по теби?
"Јесте, то је заиста диван поклон који ми је дала. Добио сам и неколико слика. Стално када идемо на гостовање добијем неку слику или нешто тако. Не знам више ни где да их окачим, а-ха-ха. Али трудим се да их све држим на зиду. Желим да буду близу мене, да ме подсете на нека лепа сећања. Захвалан сам и срећан због тога што имам и много навијача из Србије који ме прате и бодре и дан-данас, а та повезаност датира још из времена када сам играо своје прве утакмице у Партизану".

Поменуо си тројку коју си убацио против Јесилгиресуна, а интересантно је да ти то није била једина победничка ове сезоне. Дарушафака, Турк Телеком, па она „одбојка“ против Химкија. Чини се да су ти победнички шутеви постали рутина? Колико заправо издвојиш времена да би вежбао такве ситуације?
"Било је неколико ситуација, да. Али неколико пута сам и промашио. Али то је све део 'одрастања' у каријери једног кошаркаша. Искрено, мислим да такве ствари не могу да се тренирају. Све је ствар ситуације".

Сезона се полако приближава крају, а Фенербахче засад добро иде. Недавно сте, чини се, лакше него што се очекивало савладали Реал у четвртфиналу Евролиге. Каква су твоја запажања?
"Од Фенера и буџета какав клуб има очекује се да освоји све могуће трофеје у сезони, што је и нормално. Али не играју паре, већ играчи. За нас тек сада почиње сезона и оно најбитније. Све што се досад десило треба да се заборави, па чак и победе против Реала. Сада сви величају то што смо савладали Реал са 3-0 у серији. Тако се десило и то је то. Све и да смо добили са 3-2 исто би било - Фенербахче би ишао даље. Зато кажем, све ово треба да се заборави, треба да се спремимо добро и кренемо од нуле, јер нас најважнији тренуци сезоне тек чекају".

Ако смемо да констатујемо, онако из наше перспективе, чини се да је атмосфера у вашој свлачионици одлична? Жељко Обрадовић вас је лепо „саставио“...
"Жељко је човек који је најзаслужнији за све ово што се дешава. Он је други ниво, изнад нас. Види унапред све, зна тачно како да се постави, да нам удари жицу. Улаже огроман труд како би нас мотивисао у сваком тренутку и то ради савршено".

КАКО ЈЕ КРЕНУЛО, СА ВЕСЕЛИМ ЋУ МОЖДА И У НБА...

Луиђи Датоме је недавно изнео једну занимљиву анегдоту са тренинга, где је причао о Жељку у суперлативу...
"А да, случај 'Мистер' (господин). Изузетно јак ауторитет има и све је са заслугом. Оно што је још боље што увек има прави тајминг, што тачно зна када и шта треба да каже. То се можда не види са стране када људи гледају, али ми знамо и осетимо то. Можда не одмах, додуше. Имао сам ситуацију да ми је тренер нешто рекао и покушавао да објасним, а ја сам тек после месец дана заправо схватио шта је желео да ми покаже".

Али, када подвикне на тајм-ауту, не изгледа нимало наивно?
"Јесте, да. Али подиже екипу тако. Он се никада не опушта, такав је једноставно. Небитно је да ли се губи са пет или десет поена, или води истом разликом, то је све код њега исто. Њему је најбитније како игра тим, а ми се трудимо да све његове замисли пренесемо на терен".

На чему си највише напредовао откако си почео да сарађујеш са Жељком?
"Да играм на обе стране терена, на јакој одбрани. Највише се можда обраћала пажња на 'читање' игре из пик'н'рола. Ту сам можда највише и напредовао".

Познато је да си у Партизану остајао сатима у хали како би 'намештао' руку, да ли имаш такву рутину и сада?
"Па не толико у овом периоду сада. Генерално, да. Имао сам неколико тренинга у сезони где сам остајао и шутирао. Имамо ми и доста слободних дана у којима долазимо у халу и вежбамо. Ја често дођем у халу и шутирам, не у мери као у Партизану, али гледам да погодим по једно 200-300 пута. Сада не радим више само на том делу убацивања лопте у кош, већ гледам и да напредујем у осталим сегментима игре. Дриблинг, техници, променама дриблинга, шуту из дриблинга, из два-три корака..."

Како видиш свој однос са Николом Калинићем? Ту су Перо Антић, Јан Весели и српски тренери у стручном штабу...
"Калину знам од првих дана у сениорској репрезентацији. То је било пред Европско првенство у Словенији 2013. године. Волим да се дружим с њим, велики је пријатељ и увек је спреман да помогне, Перу сам упознао ове ове сезоне, али изгледа као да се дружимо већ десет. О Јану да не причам. Каква нам је судбина изгледа да ћемо и у НБА једног дана, ако одемо, да играмо заједно. Ту су и Влада Андројић и Бата Зимоњић са којима се такође дружимо, мада са њима више радимо".

А како видиш Калинићев напредак у Фенербахчеу?
"Морам да кажем да и даље остајем истог става да се боље уклопио од мене у првој години овде. И мислим да има доста места за напредак и да ће тек да се развија као играч. Јесте да му је ово прва година, али нико не треба да гледа то тако. Ја лично не гледам никад тако, увек треба радити на себи, без обзира какве су околности".

БОЉИ ДАНИ ДОЛАЗЕ ЗА ПАРТИЗАН

Пратиш ли Партизан и дешавања у бившем клубу?
"Пратим помало, како ми обавезе дозвољавају. Знам, ето, да су играли са Металцем пријатељску утакмицу и да се спремају за почетак Суперлиге. Али, иза Партизана је стварно тешка сезона... Много проблема, повређених играча који су се враћали током сезоне, па онда Михајло Андрић који доста дуго није могао да се извуче с повредом. Ево, тек сада на крају се враћа. Осим тога, било је доста проблема са проналажењем странаца, мењањем тренера... На крају крајева, Партизан је досад имао добру сезону, с обзиром на то како је могло да буде", поручио је Богдановић и кратко додао:
"Видим сад и све ово са Еврокупом, видећемо шта ћу тек бити... Мислим да ће ствари кренути набоље за Партизан".

Да ли се чујеш са неким од некадашњих саиграча из Партизана?
"Чујем се са Пером Аранитовићем, Вањом (Маринковићем) и Тепом (Миленко Тепић) понекад. Трудимо се да држимо контакт колико можемо".

А да ли си у контакту са Немањом Бјелицом?
"Чујемо се, да, баш често. Знам да је задовољан својом првом сезоном у НБА, вероватно можда и највише самом чињеницом да је у НБА. А мислим да он може да пружи много више том тиму. Чак сам покушао да гледам неке његове утакмице".

Какви су ти утисци?
"Стварно је јако тешко играти у Минесоти. Они као да су сезону посветили преминулом тренеру Флипу Саундерсу. Некако ми је тако изгледало из мог угла. Као што су Лејкерси целу сезону посветили Кобију Брајанту. Све је падало у други план у Минесоти. А можда и када су видели да не могу до плеј-офа онда су окренули на ту причу. Не знам, тако је мени деловало. А онда су још измакли контроли ови руки играчи, млађи играчи. Јако је тешко играти у таквој средини, а Бјелица није такав тип, да узима или отима лопту другима. Он је за сарадњу и увек је ту за тим и тек се у оваквим ситуацијама види какав је заправо он играч".

Када си тек отишао у Истанбул и потписао за Фенербахче, нашем порталу дао си интервју у ком си нагласио да би волео да једног дана играш против Кобија Брајанта. Да ли ти је мало жао што сада нећеш имати ту прилику?
"Можда некада одиграмо баскет, а-ха-ха. Јесте, жао ми је. Криво ми је само што, ако бисмо прошли на Олимпијске игре, а нађемо се у групи с САД, неће бити и њега ту. Остварио би ми се тај један сан, да играм против њега. Али он је сам рекао да неће играти ни за репрезентацију у Рију, па ће онда та прича остати неостварена".

САЊАМ ПУНУ АРЕНУ И ВИЗУ ЗА РИО

Полако се приближава и крај клупске сезоне, а то за вас играче значи и моментално пребацивање у репрезентативне акције. Да ли се полако спремаш за оно што чека Орлове?
"Да, наравно. Сад је тежак период испред свих нас. Ми из сезона морамо одмах да будемо спремни за репрезентацију, без икаквог опуштања. Чекају нас припремни мечеви, па квалификације... Нема ту много спремања, већ ће се ићи по систему: 'Шта знаш - знаш'. На нама ће бити да се уклопимо што пре, да победимо у свим утакмицама у квалификацијама и одемо у Рио".

Да ли сањаш препуну Арену и тренутак када оверавате вашу визу за Олимпијске игре?
"Наравно. Надам се да ће бити тако, па да догурамо што даље у Рију".

А након тога? Да ли размишљаш о одласку у НБА?
"Мој сан о одласку у НБА и даље стоји и када сам долазио у Фенербахче то сам учинио са жељом да напредујем, како бих једног дана могао у НБА. Али ја не користим Фенербахче као одскочну даску. Ја сам играч Фенербахчеа и само размишљам како да помогнем клубу да дође до свих трофеја. А ако се отвори опција једног дана, ако будем био сигуран, онда ћу разговарати са клубом, менаџером, породицом, пријатељима. Изаћи ћу и рећи јавно да сам спреман".

ВОЛЕО БИХ ДА СЕ НАЂЕМ НА НОЛЕТОВОМ МЕСТУ...

Поред свих обавеза које имаш са кошарком, да ли стижеш да испратиш неки други спорт?
"Раније сам, поред кошарке, доста пратио фудбал. Али, у последње време сам испратио дешавања у тенису. Потрудим се да погледам неке добре утакмице, поготово Лигу шампиона, турско првенство или неки добар дерби. Али тенис сам сада доста испратио".

Како видиш успехе које прави Новак Ђоковић?
"Волим да гледам његове мечеве, стварно. Увек га подржавам, пратим сваки његов меч и уживам у његовим победама. Не знам тачно који су турнири били у питању, али знам да су током и пре турнира покушавали на све начине да га ометају, али он опет изађе и победи - и противника, као и све те приче и игре ван терена. Ту су онда све оне ситуације на УС опену и мечеви са Федерером, када публика навија против њега. То су његове најјаче победе, по мени. Баш бих волео да сам у том тренутку био на његовом месту. Памтим његове велике победе, али ето десио и тај пораз против Веселог, који није Јанов рођак, али ми се овде шалимо да јесте, а-ха-ха".

А зашто би волео да си на Новаковом месту у тим ситуацијама?
"Конкретно то су ситуације где ти знаш да је 99 одсто стадиона против тебе и ти изађес и сам их победиш. То је сигурно много добар осећај", закључио је Богдан Богдановић.