Прича о бабици која је породила 60.000 жена

Скоро да у свакој професији постоје рекордери и истинске легенде, али су ријетки они који су 60 хиљада пута били на мјесту највеће животне среће. Необична животна прича је прича најпознатије бањалучке бабице.

Босна и Херцеговина 19.04.2016 | 20:05

Рођена Бањалучанка, по наговору мајке, школу за бабице завршила је у Тузли крајем 50-их година. Првог дана 1960. године започела је радни стаж у родном граду.

"Било ме је јако страх приликом првог порода, а игром случаја била је стара прворотка. Доктор је говорио сијеци, а мени је то било непојмљиво како ћу сјећи живу жену. Кад је он дрекнуо 'сијеци' ја сам направила тзв. епизиотомију и била сам престрављена", говори Нимета Церић, бабица у пензији.

За 58 година радног стажа породила је више од 60.000 жена. Сјећа се честих разочарења родитеља када се роди дјевојчица. Ријетко, али је било и супротних.

"Питао ме један мушкарац да ли је родила његова жена, на шта сам одговорила да јесте и да су добили сина. Он је са клупе пао у несвијест. Донијела сам воду и питала га шта му је, на шта ми је рекао да их има 11, на шта сам казала да је таман за Борчев тим", коментарише Церић.

Преживјела је два рата. Памти ослобађање Бањалуке 22. априла 1945, разорни земљотрес из 1969. године, али и бројне колеге које су град напустиле у посљедњем рату. Себе сматра сретном што је све вријеме провела ту.

"Било је неких колегиница које су биле ироничне, али ја сам тад већ била старија и искуснија и рекла сам им да се спусте на земљу. Овај рат је глупо почео и глупо се завршио, нема побједника, а сви смо губитници. Једна је мајка, један је Бог. Ја сам дочекала толико хиљада беба да ни једној на челу не пише припадност и према томе морамо отворене душе дисати - да смо сви исти", додала је Церић.

Расла је са својим градом. Њена је мајка поклонила земљу за прву Дјечију болницу у Бањалуци, она је обрадовала десетине хиљада родитеља. По одласку у пензију волонтерски је помагала старима.

"Отишла сам у актив Црвеног крста и радила сам на кућној њези 5 година и имала 14 корисника. Од њих 14 било је старих и изнемоглих, а 7 сам сахранила", каже Церић.

Када је преживјела породичну трагедију, смрт кћерке, повукла се. Пензионерске дане крати честим одласцима у Сарајево да обиђе сина и унучиће. Спокој проналази и у својој башти са хиљадама чуваркућа.

(Н1)