САД пристале на велике уступке Србима у БиХ

САД су у новембру 1994. донијеле одлуку да ће отпочети преговоре са Србима у БиХ и узети у обзир и њихове ставове о размјени територија са Бошњацима и Хрватима, произлази из докумената који су недавно декласификовани из периода администрације Била Клинтона.

Босна и Херцеговина 02.04.2016 | 13:21

У закључцима Главног комитета за националну безбједност америчког предсједника Била Клинтона из новембра 1994. године, којем су присуствовали највиши Клинтонови сарадници, донесена је одлука да се уђе у дијалог са Србима из БиХ, а из документа је посредно видљиво да су се Американци на овај корак одлучили невољно и под притиском Европљана.

"Истовремено док будемо одмрзавали наше контакте са босанским Србима, мапа Контакт групе остаје почетна тачка за преговоре о територији. Контакт група би неформално могла размотрити и размјену територија на бази обостране сагласности страна", истакнуто је у документу.

Даље се истиче, не само сагласност САД да се уђе у могућу размјену територија, већ чак и да "Контакт група на столу оставља опцију повезивања Федерације БиХ и ентитета босанских Срба са сусједним државама на бази равноправног третмана".

И тако, док су САД 1993. разматрале ваздушне ударе и копнену операцију против РС, па и нападе на Србију, већ наредне године пристали су на велике уступке Србима, на чему је и био базиран план Контакт групе 51:49 одсто.

У дијелу документа у којем се говори о дугорочним мјерама у случају да РС не прихвати понуђени план, истиче се да ваздушни удари и подршка бошњачким снагама остају на столу у периоду до двије године "након чега би Босанци (Бошњаци) били препуштени сами себи".

Како се чини, САД су се одлучиле да изађу у сусрет Србима због раста унутрашњег притиска у САД. Наиме, нешто прије поменутог састанка под притиском дијела америчких конгресмена усвојен је амандман који је предвиђао унилатерално дизање санкција на оружје Бошњацима. Клинтонова администрација је схватила да би једнострано дизање санкција проширило рат и угрозило савезништво са Европом, која је имала УН трупе на терену.

"Комитет је примио к знању забринутост савезника да је 'Нунн-Митцхел' (амандман на буџет) корак ка једностраном дизању санкција, што би имало озбиљне посљедице на савезништво", истакнуто је у документу. Из поменутог документа може се закључити да се Американцима журило да Срби прихвате какав-такав план како не би били доведени у ситуацију да морају једнострано укинути ембарго и практично угрозити односе са Европом.

Међутим, Америка никад није имала намјеру истински да подржи Бошњаке. Можда најважнији документ икада објављен у вези са БиХ је из колекције декласификоване 2014, а односи се на транскрипт састанка од 5. фебруара 1993, који је толико важан да би заслужио да буде објављен у цијелости.

На том састанку разматрана је војна интервенција против РС и директна подршка Бошњацима, у склопу имплементације Венс - Овеновог плана. Тада, како стоји у транскриптима, у собу улази Ал Гор, амерички потпредсједник. "Ја се не слажем (са употребом силе).

Свијет јесте дозволио ужасну ствар у БиХ, али увијек сам био опрезан кад је у питању кориштење војне силе, као што сам сигуран да ће бити и Бил Клинтон", рекао је Гор. Он је даље истакао да постоји тензија између ријечи "сагласност" на споразум и ријечи "форсирање" споразума те да у тој "креативној тензији" САД треба да траже своју улогу.

"Ми не треба да разматрамо вољност на употребу силе. Ми доносимо вољност водеће свјетске суперсиле да помогне у постизању истинског споразума. Имамо велику прилику да будемо примарни заговорник коалиције којом би доминирали муслимани. Тако бисмо се на креативни начин идентификовали са муслиманским свијетом", рекао је Гор.

У наставку је истакао да су примједбе Бошњака на Венс - Овенов план легитимне, али да и Венс и Овен мисле да се Бошњаци противе само јер мисле да ће их Америка директно подржати. Државни секретар Ворен Кристофер указао је да би чак и најбољи споразум захтијевао неку врсту употребе силе, на шта је Гор кратко одговорио да "амерички народ не жели да шаљемо наше момке тамо".

Одлука америчке владе да се неће војно ангажовати за Бошњаке брутално искрено освједочена је у документу из ЦИА колекције из 2014. од 1. марта 1993: "Притиснути Изетбеговића да остане на преговорима у Њујорку, убиједити босанску владу да коњица неће доћи и објаснити им да ће САД радити са босанском владом да добију бољи споразум, али који неће бити њихов муслимански споразум", наведено је у документу.

Извор: Независне новине