Анализа: 20 година магије Валентина Росија!

У четвртак, 31. марта, навршено је 20. година од дебија Валентина Росија у Светском првенству у мотоциклизму, на Великој награди Малезије 1996. године.

’Доктор’ је практично од првог дана направио потрес на светској сцени, пошто је дебитантску трку завршио на шестом месту после старта са 13. позиције.

На путу до невероватног резултата на дебију, Италијан је победио специјалисте за класу до 125 кубика Ноборуа Уеду и Гарија Мекоја, па се испоставило да је све оно што се причало до тада о њему истина.

Био је то само почетак невероватне Росијеве каријере у Светском шампионату. ’Доктор’ је до прве победе дошао исте године у Брну, пре него што је у доминантном стилу освојио своју прву титулу 1997. године. Одмах је уследила селидба у 250 кубика, а после годину дана привикавања, поново је друга сезона била та у којој је стигао до шампионске круне, а на путу до ње остварио је девет трка.

Исти шаблон (година учења, па шампионска сезона) задржао је и у најјачој класи, па је тако своју прву титулу у њој освојио 2001. године са Хондом, када је она била до 500 кубика. Тада је започео своју доминацију, пошто је у наредне четири године освојио још четири титуле – још две са Хондом и две са Јамахом.

Управо са Јамахом је ’Доктор’ остварио своје највеће успехе, пошто је са њом освојио и преостале две титуле – 2008. и 2009. године. Било је и успона и падова у његовом односу са јапанском компанијом, па је тако на крају 2010. године, коју је обележила тешка повреда коју је задобио у Муђелу, отишао у Дукати, да би се вратио само две године касније.

У Јамахи, Роси је пронашао, може се рећи, вечну младост. То се види по томе да је 20 година прошло, а он је исти као и тог првог дана, 31. марта 1996. године. Ван стазе је увек расположен, а на њој апсолутно фокусиран када се светла угасе. И даље се мучи у квалификацијама, али без обзира на позицију на старту, никада није ван конкуренције током трке.

Оно што је још занимљивије је чињеница да иако је све старији, Роси сваке године заједно са својим тимом покушава да нађе предност на који год начин то може. То је показао градњом мотокрос стазе на свом ранчу у Тавуљи, ангажовањем новог инжењера, све у циљу да буде ближи подијуму и што више на њему када дође време за трку.

Током претходних 20 година, Роси је уписао 112 победа, укупно 211 подијума, 61 пол позицију, 92 најбрћжа круга и девет титула. Ипак, постоје још неки рекорди уз које не стоји његово име, али га то много и не занима. И даље одушевљава љубитеље мотоциклизма, који већим делом Мото ГП шампионат гледају без њега, а прошла сезона је показатељ да је и даље способан да се бори за сам врх. Да ли ће и такав случај бити и ове године, сазнаћемо врло брзо.