Шта крије прича о просјацима из БЛ?

Већ годинама се у Бањалуци говорка да је просјачење и те како уносан посао за многе. Од грађана, па и неких просјака смо сазнали да је просјечан дневни "пазар" просјака 100 КМ (посебно ако је ријеч о дјеци), али и да постоји, како кажу, "тај неко главни" без чије дозволе нико не може да проси на бањалучким улицама и да њему сви носе највећи проценат од зараде.

Република Српска 24.03.2016 | 09:37

Према подацима Центра јавне безбједности број просјака у Бањалуци удвостручио се у посљедње двије године, а најчешће мјесто "ординирања" јесте центар града. Из полиције су поручили да ће у наредном периоду појачати контроле на терену.

Сигурна зарада

У Центру за социјални рад Бањалука сматрају да су најбоље резултате остваривали заједничким акцијама са Центром јавне безбједности. С обзиром на то да је ријеч обично о просјацима ромске припадности, који долазе из других држава, честе акције, контроле и казне дјелују дестимулативно на "гостујуће просјаке", који брзо одустану и наставе да траже град погоднији за "сигурнију зараду".

Никола Доронтић, који је ангажован у центру на пословима збрињавања одраслих бескућника, истиче да се Центру за социјални рад укључује у ову проблематику по позиву полиције.

"Што се тиче организованог просјачења, неформално смо упознати с овим проблемом. Међутим, нико се од ових грађана, односно просјаци нити њихови ''шефови", не обраћа центру са захтјевом да истражујемо овај проблем. А одрасли углавном негирају да просе", каже Доронтић.

Он сматра да би полиција требало кроз свакодневне активности да ради и на спречавању просјачења, а не само за вријеме ''акција''.

"Уколико би ова лица знала да је у Бањалуци 'забрањено'. просјачење, сигурно је да би било много мање просјака на нашим улицама. Мислим да би што прије требало за 'бескућнике' обезбиједити прихватилиште са дневним боравком. У овом правцу постоје идеје и отвореност 'Геронтолошког центра' Бањалука", додао је он.

Иначе, услуга смјештаја у прихватну станицу организована је у оквиру „Геронтолошког центра", гдје се лица затечена у просјачењу смјештају краткотрајно (од три до пет дана).

Када су у питању дјеца, за њих је 2005. године почела да ради Прихватна станица за дјецу и омладину затечену у скитњи и просјачењу у оквиру Удружења „Нова генерација".

"Када полиција затекне малољетно лице у скитњи и просјачењу, без одгађања склања дијете с улице и контактира с дежурним васпитачем у прихватној станици. У року од пола сата, васпитач прима и збрињава дијете. У најкраћем могућем року васпитач контактира с овлашћеним лицем у нашем центру, а које даље предузима активности из своје надлежности. Дјетету мора бити утврђен идентитет и онда тражимо рјешење. Ако је дијете из друге општине, онда контактирамо с њиховим Центром за социјални рад", каже за Пресс дипломирани психолог при Центру за социјални рад Виолета Рожић Дуновић.

Добра сарадња са полицијом

Догађало се и да није могуће потврдити идентитет дјетета или да родитељи не могу доказати родитељство, онда се Центар за социјални рад прогласи надлежним за случај, постави дјетету старатеља и рјешава смјештај у складу са важећим законима.

Раскринкати мреже "газда", који су наводно цареви свим просјацима, врло је тешко, јер је, како смо сазнали, обично ријеч о врло затвореним круговима, а било какву помоћ центра или полиције просјаци посматрају као потез који им уништава дневни пазар. Засад је, сматрају у центру, најбоље обезбиједити што бољу сарадњу Центра за социјални рад и полиције, те спровести што више акција на терену да би Бањалука постала позната као град у којем се, грубо речено, просјачење не исплати.

Бањалука позитиван примјер

Центар за социјални рад од 2004. године ради систематски на спречавању просјачења и смањењу броја бескућника кроз програме двије прихватне станице. У центру истичу да су у сарадњи с полицијом постигли добре резултате, те да је Бањалука, у односу на друге градове у БиХ позитиван примјер када је у питању проблем просјачења.

(Пресс.рс)