Смијте се и свијет ће се смијати са вама

Сам чин насмејаног лица узрокује позитивне осећаје док намрштено лице изазива лоше осећаје. Разлог томе је грчење мишића лица које утиче на проток крви у мозгу

Занимљивости 24.03.2016 | 09:29

Направљена истраживања у протеклих тридесет година показала су да ток информације израза лица према мозгу функционира и обратно. Држање одређеног израза лица само десет секунди производи с тим повезано емоционално стање. Дакле, сам чин насмејаног лица узрокује позитивне осећаје док намрштено лице изазива лоше осећаје. Разлог томе је грчење мишића лица које утиче на проток крви у мозгу. На пример, намрштено лице повећава температуру у мозгу што узрокује ослобађање више неуротрансмитера који утичу на расположење, па кад је особа љута често кажемо да је „усијане главе“. Исто тако, смејање је повезано с нижим температурама чела што нам дословно помаже да будемо „ЦООЛ“.

Осмех ствара позитивне неуронске путеве. Чудо, наш мозак прима исту поруку независно да ли је наш осмех прави или лажни. Наш мозак чим прими поруку „осмиеха“, ослобађа ендорфине среће, који подижу расположење по целом телу. Лажни осмеси који се држе довољно дуго такође постају стварни у смислу њиховог учинка, посебно на наше емоције и тело. Такође, постоје секундарне користи смејања, а то су осјећај веће опуштености, мира и већа јасноћа приликом размишљања.

За тест, испробајте следећу вежбу (док вас нико не гледа):

* Док су ваше очи отворене, направите велики лажни осмех. Није битно да ли ће вам се видети зуби или не. Само обратите пажњу на свој осмех и фокусирајте се на подручје око уста и приметите кад се тај део почиње "осећати срећно“. Омогућите овој сензацији да се прошири на очи и приметите како се цело лице опушта и како се ваше расположење диже.
* Тада се фокусирајте на дах. Држећи и даље свој осмех, дубоко дишите кроз нос и издишите кроз уста. Једноставно допустите осјећају осмеха да протече кроз ваше тело тамо где вам је највише потребно опуштање.
* Ако желите појачати учинак, смејте се гласно како би повећали излучивање ендорфина.

* Када се смејемо, узимамо шест пута више кисеоника него током нормалног разговора. Осим што ефектује опуштањем снижавањем крвног притиска и срчаног ритма, смех такође делује као аналгетик - смањује мишићну напетост. Смех је заиста најбољи лек.

1872.године Чарлс Дарвин је био један од првих који је приметио да физичко изражавање емоција може утицати на осећаје. Психолог Вилијам Џејмс је направио корак даље тврдећи да ако особа физички не изражава емоције, тада емоције није осетила у потпуности.

Међутим, научник Јудит Гроб са универзитета у Гронингену, утврдила је да се потиснуте емоције могу рефлектовати у друге сегменте особе. Направила је неколико истраживања у којима су у две групе испитаници гледали грозне слике. Испитаници једне групе су за то време гледања слика морали у устима држати оловку како би зауставили стварање било каквих емоционалних израза лица, док друга група није имала ограничења. Група која није била у могућности изразити лице, пријавила је осјећај мањег гађења од групе којој је било допуштено емоционално изражавање лица. Међутим, испитаници групе која је потиснула емоције, искусили су последице. На пример, они су имали пуно лошије резултате у задацима меморије од испитаника неограниченог изражавања лица. Такође, у задацима игре речи, имали су пуно више асоцијација с негативним конотацијама и били су склони више негативном погледу на свет. Јудит Гроб је закључила да када особа није у могућности изразити своје емоције кроз изразе лица, те емоције ће тражити друге канале кроз које ће се изразити.

Дакле, као што су и многа друга истраживања потврдила, људи несвесно читају емоције на лицима других и узвраћају у складу с тим. Стога, не би ли свет био сунчаније место кад би сви уложити више труда у насмејаност и осјећај угодепријатности? Што би се догодило кад бисте сваки дан започели с осмехом, чак и пре него што отворите очи? Што кад би дан попунили са стварима које волимо радити? Што кад би на послу пронашли нешто добро и забавно или занимљиво чак и у најтежим задацима? Што кад би сваку негативну мисао заменили с позитивном? Не би ли природно били јачи и пуно лакше дисали? Ту не би требало дуго чекати да се цело наше тело почне смејати с нама.

Позитивни осећаји су толико заразни да људи желе проводити више времена с позитивним људима. Насмејани људи подижу свима расположење. Такав оптимистичан невербални однос је неодољив и ствара сарадњу, креативност и подршку. Стога потпуно је тачно – смејте се и цео свет ће се смејати с вама.

Новости