Радоњић: Играо сам у вријеме Дражена, Кукоча, Дивца, Ђорђевића...

Себе никад не бих довео у клуб где сам тренер!!! Тренер Црвене звезде из мало другачијег угла...

Кошарка 22.03.2016 | 11:00

Многи навијачи Црвене звезде познају Дејана Радоњића искључиво из садашњег угла. Већ готово три године води тим са Малог Калемегдана кроз сезоне највећих успеха у новијој клупској историји, а уједно и гради свој пут до самог врха на листи стручњака који су Црвеној звезди донели велике победе и највеће трофеје.

Нешто старији љубитељи игре под обручима сећају се и Дејана Радоњића из играчких дана. Посебно га памте из времена када је у дресу Будућности крајем прошлог и почетком овог века био део једне од најуспешнијих генерација у историји тадашње, југословенске кошарке. Полуфинале Купа Рајмунда Сапорте, три узастопне титуле шампиона СР Југославије (1999-2001), осмина финала Евролиге... А саиграчи – Дејан Томашевић, Игор Ракочевић, Харис Бркић, Владо Шћепановић, Саша Обрадовић, Дејан Милојевић, Миленко Топић, Благота Секулић...

Мада је својевремено важио за сасвим солидног плејмејкера са добрим шутем за три поена, каже да младу верзију себе никада себе не би довео у клуб који води као тренер.
„Рођен сам у Подгорици, а Будућност је мој клуб, који ми је пружио шансу – играчку и тренерску. Међутим, откако сам постао тренер својим играчима стално говорим да никада не бих сарађивао са кошаркашком верзијом Дејана Радоњића и довео га у клуб у којем радим као тренер“, рекао је узмех стратег Црвене звезде у разговору за угледни грчки сајт Спорт24, али није желео да открије разлоге.

Радоњић је потом био замољен да грчку публику мало више упозна са детаљима какав је играч био.
„Почео сам јако рано да тренирам кошарку, већ са 13 година. Са 17 сам дебитовао у првом тиму Буздућности. Током сезоне 1987/88 играо сам домаћу лигу у старој Југославији, која је у то време била изузетно моћна. Многи кошаркашки критичари кажу да је тих година југословенска лига била најјача у целој Европи! Тони Кукоч, Дражен Петровић, Владе Дивац, Саша Ђорђевић, Предраг Даниловић, Дино Рађа... Партизан, Југопласитика... Све су то играчи и тимови који су чинили тада јако моћну лигу. Али, Будућност јетада била мала у односу на остале тимове који су играли у тадашњој Југославији“, поручио је Радоњић и наставио:
„Али, онда су се догодиле велике промене – поделе, грађански ратови... Након тога успео сам да направим каријеру, а онда сам одиграо још три године у Будућности које многи сматрају најбољим годинама у клупској историји. Освојили смо све, играли Евролигу, али сам одлучио да је време да станем јер сам имао јасну визију да желим да постанем тренер“.

Након готово једне деценије на месту тренера Будућности, позиције селектора Црне Горе и младе репрезентације, уследио је велики искорак у каријери и позив Црвене звезде.
„Био је то велики изазов за мене, да будем тренер Црвене звезде. И знам да сам порастао за ове три године. Растем као тренер као што сам то некада чинио као играч. Знам колико је велика Црвена звезда, колико је значајан клуб и знам какву сам шансу добио“, закључио је Дејан Радоњић.