Radonjić: Igrao sam u vrijeme Dražena, Kukoča, Divca, Đorđevića...

Sebe nikad ne bih doveo u klub gde sam trener!!! Trener Crvene zvezde iz malo drugačijeg ugla...

Košarka 22.03.2016 | 11:00

Mnogi navijači Crvene zvezde poznaju Dejana Radonjića isključivo iz sadašnjeg ugla. Već gotovo tri godine vodi tim sa Malog Kalemegdana kroz sezone najvećih uspeha u novijoj klupskoj istoriji, a ujedno i gradi svoj put do samog vrha na listi stručnjaka koji su Crvenoj zvezdi doneli velike pobede i najveće trofeje.

Nešto stariji ljubitelji igre pod obručima sećaju se i Dejana Radonjića iz igračkih dana. Posebno ga pamte iz vremena kada je u dresu Budućnosti krajem prošlog i početkom ovog veka bio deo jedne od najuspešnijih generacija u istoriji tadašnje, jugoslovenske košarke. Polufinale Kupa Rajmunda Saporte, tri uzastopne titule šampiona SR Jugoslavije (1999-2001), osmina finala Evrolige... A saigrači – Dejan Tomašević, Igor Rakočević, Haris Brkić, Vlado Šćepanović, Saša Obradović, Dejan Milojević, Milenko Topić, Blagota Sekulić...

Mada je svojevremeno važio za sasvim solidnog plejmejkera sa dobrim šutem za tri poena, kaže da mladu verziju sebe nikada sebe ne bi doveo u klub koji vodi kao trener.
„Rođen sam u Podgorici, a Budućnost je moj klub, koji mi je pružio šansu – igračku i trenersku. Međutim, otkako sam postao trener svojim igračima stalno govorim da nikada ne bih sarađivao sa košarkaškom verzijom Dejana Radonjića i doveo ga u klub u kojem radim kao trener“, rekao je uzmeh strateg Crvene zvezde u razgovoru za ugledni grčki sajt Sport24, ali nije želeo da otkrije razloge.

Radonjić je potom bio zamoljen da grčku publiku malo više upozna sa detaljima kakav je igrač bio.
„Počeo sam jako rano da treniram košarku, već sa 13 godina. Sa 17 sam debitovao u prvom timu Buzdućnosti. Tokom sezone 1987/88 igrao sam domaću ligu u staroj Jugoslaviji, koja je u to vreme bila izuzetno moćna. Mnogi košarkaški kritičari kažu da je tih godina jugoslovenska liga bila najjača u celoj Evropi! Toni Kukoč, Dražen Petrović, Vlade Divac, Saša Đorđević, Predrag Danilović, Dino Rađa... Partizan, Jugoplasitika... Sve su to igrači i timovi koji su činili tada jako moćnu ligu. Ali, Budućnost jetada bila mala u odnosu na ostale timove koji su igrali u tadašnjoj Jugoslaviji“, poručio je Radonjić i nastavio:
„Ali, onda su se dogodile velike promene – podele, građanski ratovi... Nakon toga uspeo sam da napravim karijeru, a onda sam odigrao još tri godine u Budućnosti koje mnogi smatraju najboljim godinama u klupskoj istoriji. Osvojili smo sve, igrali Evroligu, ali sam odlučio da je vreme da stanem jer sam imao jasnu viziju da želim da postanem trener“.

Nakon gotovo jedne decenije na mestu trenera Budućnosti, pozicije selektora Crne Gore i mlade reprezentacije, usledio je veliki iskorak u karijeri i poziv Crvene zvezde.
„Bio je to veliki izazov za mene, da budem trener Crvene zvezde. I znam da sam porastao za ove tri godine. Rastem kao trener kao što sam to nekada činio kao igrač. Znam koliko je velika Crvena zvezda, koliko je značajan klub i znam kakvu sam šansu dobio“, zaključio je Dejan Radonjić.