Прича: Невјероватна судбина Звездиног голмана...

Рекли су да ће живети као биљка, а он је доказао да чуда постоје! Прошло је готово девет година, откако се живот бившег голмана Црвене звезде Звонка Милојевића (44) окренуо за 180 степени. А то је уједно био и дан који ће заувек бити у његовим мислима.

Након 21 године играња, Звонко је јула 2007. одлучио да заврши каријеру. Није ни слутио да ће само пет месеци касније његов живот бити претворен у пакао, тачније да ће бити у толико лошем стању, да су му доктори саопштили да ће остатак живота провести као биљка.

- Враћао сам се у Србију из Белгије, а на аутопуту кроз Немачку промашио сам скретање за Келн. Друштво ми је правио Милан, отац фудбалера Горана Ловреа. Успорио сам како бих видео на карти како да се вратим на жељени пут. Међутим, за трен су светла камиона обасјала унутрашњост аутомобила, зачуо се огроман прасак, а потом је наступио мрак, тишина... - овако своју причу Звонко за почиње "24 сата".

Камион се закуцао у његов аутомобил. Док је отац фудбалера Ловреа задобио лакше повреде, Звонко је био у критичном стању: 12 дана коме, бројне повреде екстремитета, кичме, органи су почели да му отказују...

- Након 12 дана сам се пробудио. Осећао сам се, једном речју, нормално. Лекаре је изненадило да сам уопште жив, да сам се извукао. Постављали су ми питања на која сам сасвим нормално одговарао, рекли су да ме је моје јако спортско срце и тело оставило у животу. Да сам конзумирао алкохол или да сам пушио, велика је вероватноћа да бих се угушио у коми - објашњава бивши голман и додаје да се у једној секунди његов живот потпуно променио.

Звонко се пита како је до несреће могло да дође, с обзиром на то да у 99 одсто случајева до несрећа долази због брзе вожње, а не споре.

- Нисам поштено ни кренуо на пут, прешао сам тек 50 километара, а догодила се несрећа. Нисам био уморан, нити је пао мрак, ипак сам јако добро познавао тај део пута, пролазио сам туда хиљаду пута - каже Звонко.

Након завршетка боравка у болници, лекари су Звонка послали на рехабилитацију у Рибарску бању, али без неке претеране наде да ће успети да се избори са повредама које је задобио приликом несреће. Шансе да не проведе живот као биљка биле су јако мале.

- Када би ме исти ти доктори данас видели, поцепали би своје дипломе. С обизом на то да су ми прогнозе биле јако лоше и да су рекли да ћу бити као биљка, ја сам се ипак доста опоравио. Могу да седим, једем, причам, а чак возим и аутомобил који сам добио од својих пријатеља из клуба - истиче он.

Његови пријатељи, бивши саиграчи са којима је 90-их година играо на "Маракани", поклонили су му нови аутомобил са ручним командама, а како каже, као да се поново родио.

- Без проблема прелазим хиљаде километара, могу сам да путујем, не плашим се ни путева ни камиона - објашњава Звонко.

Бившем голману јако недостаје фудбал, навијања, борба, али како каже, мора да се иде даље и мора да доминира позитивост.

И након девет година од несреће, возач камиона који је при великој брзини ударио у аутомобил којим је управљао Милојевић и запечатио му судбину, ни дан данас није кажњен.

- Суд је пресудио да сам ја делимично крив јер сам био у траци где је било дозвољено 80 километара на сат, а ја сам био испод дозвољеног - закључује бивши голман.

Звонко каже да је и дан данас са свима из својих бивших тимова у контакту и да су од првог дана уз њега. Што се тиче саме ситуације у српском фудбалу, Звонко истиче да је он у одличном стању.

- Драго ми је што се све више појављују млађи фудбалери, ипак на млађима свет остаје. Долази нова генерација која показује квалитет - каже бивши голман.

И дан данас воли да одгледа добру утакмицу и да навија, недостаје му - ипак је фудбал био и остао његов живот.

Са станице право на Маракану

Звонко је постао првотимац Звезде са 17 година. Са аутобуске станице у Београду је сам отишао на "Маракану". У току дуге каријере је одбранио пенале Барселони и Манчестер јунајтеду, а са 20 година је освојио оно што фудбалери сањају у целој својој спортској каријери - титулу клупског првака света.