Priča: Nevjerovatna sudbina Zvezdinog golmana...

Rekli su da će živeti kao biljka, a on je dokazao da čuda postoje! Prošlo je gotovo devet godina, otkako se život bivšeg golmana Crvene zvezde Zvonka Milojevića (44) okrenuo za 180 stepeni. A to je ujedno bio i dan koji će zauvek biti u njegovim mislima.

Nakon 21 godine igranja, Zvonko je jula 2007. odlučio da završi karijeru. Nije ni slutio da će samo pet meseci kasnije njegov život biti pretvoren u pakao, tačnije da će biti u toliko lošem stanju, da su mu doktori saopštili da će ostatak života provesti kao biljka.

- Vraćao sam se u Srbiju iz Belgije, a na autoputu kroz Nemačku promašio sam skretanje za Keln. Društvo mi je pravio Milan, otac fudbalera Gorana Lovrea. Usporio sam kako bih video na karti kako da se vratim na željeni put. Međutim, za tren su svetla kamiona obasjala unutrašnjost automobila, začuo se ogroman prasak, a potom je nastupio mrak, tišina... - ovako svoju priču Zvonko za počinje "24 sata".

Kamion se zakucao u njegov automobil. Dok je otac fudbalera Lovrea zadobio lakše povrede, Zvonko je bio u kritičnom stanju: 12 dana kome, brojne povrede ekstremiteta, kičme, organi su počeli da mu otkazuju...

- Nakon 12 dana sam se probudio. Osećao sam se, jednom rečju, normalno. Lekare je iznenadilo da sam uopšte živ, da sam se izvukao. Postavljali su mi pitanja na koja sam sasvim normalno odgovarao, rekli su da me je moje jako sportsko srce i telo ostavilo u životu. Da sam konzumirao alkohol ili da sam pušio, velika je verovatnoća da bih se ugušio u komi - objašnjava bivši golman i dodaje da se u jednoj sekundi njegov život potpuno promenio.

Zvonko se pita kako je do nesreće moglo da dođe, s obzirom na to da u 99 odsto slučajeva do nesreća dolazi zbog brze vožnje, a ne spore.

- Nisam pošteno ni krenuo na put, prešao sam tek 50 kilometara, a dogodila se nesreća. Nisam bio umoran, niti je pao mrak, ipak sam jako dobro poznavao taj deo puta, prolazio sam tuda hiljadu puta - kaže Zvonko.

Nakon završetka boravka u bolnici, lekari su Zvonka poslali na rehabilitaciju u Ribarsku banju, ali bez neke preterane nade da će uspeti da se izbori sa povredama koje je zadobio prilikom nesreće. Šanse da ne provede život kao biljka bile su jako male.

- Kada bi me isti ti doktori danas videli, pocepali bi svoje diplome. S obizom na to da su mi prognoze bile jako loše i da su rekli da ću biti kao biljka, ja sam se ipak dosta oporavio. Mogu da sedim, jedem, pričam, a čak vozim i automobil koji sam dobio od svojih prijatelja iz kluba - ističe on.

Njegovi prijatelji, bivši saigrači sa kojima je 90-ih godina igrao na "Marakani", poklonili su mu novi automobil sa ručnim komandama, a kako kaže, kao da se ponovo rodio.

- Bez problema prelazim hiljade kilometara, mogu sam da putujem, ne plašim se ni puteva ni kamiona - objašnjava Zvonko.

Bivšem golmanu jako nedostaje fudbal, navijanja, borba, ali kako kaže, mora da se ide dalje i mora da dominira pozitivost.

I nakon devet godina od nesreće, vozač kamiona koji je pri velikoj brzini udario u automobil kojim je upravljao Milojević i zapečatio mu sudbinu, ni dan danas nije kažnjen.

- Sud je presudio da sam ja delimično kriv jer sam bio u traci gde je bilo dozvoljeno 80 kilometara na sat, a ja sam bio ispod dozvoljenog - zaključuje bivši golman.

Zvonko kaže da je i dan danas sa svima iz svojih bivših timova u kontaktu i da su od prvog dana uz njega. Što se tiče same situacije u srpskom fudbalu, Zvonko ističe da je on u odličnom stanju.

- Drago mi je što se sve više pojavljuju mlađi fudbaleri, ipak na mlađima svet ostaje. Dolazi nova generacija koja pokazuje kvalitet - kaže bivši golman.

I dan danas voli da odgleda dobru utakmicu i da navija, nedostaje mu - ipak je fudbal bio i ostao njegov život.

Sa stanice pravo na Marakanu

Zvonko je postao prvotimac Zvezde sa 17 godina. Sa autobuske stanice u Beogradu je sam otišao na "Marakanu". U toku duge karijere je odbranio penale Barseloni i Mančester junajtedu, a sa 20 godina je osvojio ono što fudbaleri sanjaju u celoj svojoj sportskoj karijeri - titulu klupskog prvaka sveta.