Кредити у девизама су незаконити!

Народна скупштина Републике Српске није прихватила СДС-ов Приједлог закона о конверзији кредита са валутном клаузулом у швајцарским францима, али остаје на снази договор руководства Републике Српске са Европском банком за обнову и развој и Хyпо банке о конверзији кредита у швајцарцим за који корисници кредита сматрају да је још једна у низу превара осмишљена само да Хyпо не плати пенале и да се амнестира улога Агенције за банкарство Републике Српске, као супревизора у раду банака.

Босна и Херцеговина 17.03.2016 | 14:45

У Удружењу ’Швајцарски франак’ најављују нове протесте, разочарани што је одбачен поменути Приједлог закона, а магазин Фактор, у сарадњи са међународним консултатским кућама, доноси основу за тужбу коју може користити свих 9.802 корисника ових кредита у БиХ (6.100 је из ФБиХ, а 3.702 из РС).

Агенције за банкарство су превидјеле и нису санкционисале банку у самој основи, а то је Уговор о кредиту односно досљедно тумачење Закона о девизном пословању и о облигационим односима.

Одлуком кредитног одбора Банке и одредбама чл. 2 Уговора одобрава се кредит у ЦХФ, док се износ у КМ наводи као противвриједност кредитних средстава на дан одобравања кредита. Што значи да његова вриједност у КМ у било ком другом моменту може бити другачија.

Рата кредита одређује се, такође, у ’швајцарцу’ док кредит није одобрен у КМ уз валутну клаузулу, већ је у складу са Законом о девизном пословању у питању девизни кредит. Закон каже да Хyпо Алпе-Адриа банка и особа којој је додијељен кредит имају својство резидента. У конкретном случају, ради се о девизном кредиту.

Плаћање у Републици Српској се врши у КМ, а изузетно се може вршити у девизама ако се, између осталог, ради о девизном кредиту. Закон каже и да Банка не може резиденту одобрити кредит у девизама, осим када је ријеч о резиденту, правном лицу или предузетнику, који се користи за плаћање увоза роба и услуга из иностранства. Што у већини одобрених кредита није случај.

Користећи Закон о облигационим односима обавезе из Уговора о кредиту није допуштена јер се коси са одредбама Закона о девизном пословању, односно представља разлог због којег су Уговори о кредиту апсолутно ништавни.

Што даље значи да се поништењем уговора свака уговорна страна обавезује да врати другој оно што је темељем поништеног уговора примила. А у конкретном случају Хyпо банка мора да врати преплаћени новац корисницима кредита у ’швајцарцу’.

Имајући у виду Одлуку кредитног одбора Банке, односно одредбе Уговора о кредиту, неспорно је да кредит одобрен Кориснику има све елементе девизног кредита који је посебно уређен одредбама Закона о девизном пословању.

Одлуком кредитног одбора Банке и одредбама чл. 2 Уговора о кредиту, Кориснику је одобрен кредит у ЦХФ, при чему се прецизно утврђује износ новчане обавезе Корисника и начин њеног извршења.

Новчана обавеза је обавеза која гласи на предају одређеног износа новца, у овом случају износа одређеног у ЦХФ. Дакле, новчана обавеза у конкретном случају одређена је у валути ЦХФ, што потврђује и чињеница да је рата кредита одређена такође у валути ЦХФ (чл. 3 ст. 3 Уговора), као и отплатни план кредита.

Чињеница да су кредитна средства Кориснику исплаћена у КМ, и да исти кредит враћа у њима, не укида овом кредиту својство девизног кредита, јер се према закону (чл. 308 ст. 1 Закона о облигационим односима) уговорне стране прије започињања извршења обавезе могу споразумјети да повјерилац (повјерилац обавезе на предају кредитних средстава тј. Корисник, односно повјерилац обавезе на враћање кредита тј. Банка) може примити и нешто друго умјесто дуговане радње (износ новца у КМ), умјесто дуговане радње (износ новца у ЦХФ).

Дакле, нужно је разликовати обавезу, односно предмет обавезе (како је уговорен и дефинисан Одлуком Банке) од њеног испуњења. У Уговору о кредиту, у дијелу у којем се говори о новчаној обавези, утврђује се да новчана обавеза има противвриједност у одређеном износу КМ, али на дан одобравања кредита, што значи да његова вриједност у КМ у било ком другом моменту може бити другачија. Дакле, за обим обавезе релевантан је ЦХФ, а не КМ, што се показало кроз повећање ануитета Корисника.

Имајући у виду наведено, као и релевантне одредбе Законом о девизном пословању – даље: ЗДП (чл. 2 т. 14), у конкретном случају ради се о девизном кредиту, а не о кредиту који је одобрен у КМ уз валутну клаузулу.

Будући да Корисник и Банка у складу са чл. 2 т. 1 алинеје 1) и 4) ЗДП имају својство резидента, има мјеста примјени законског прописа којим се предвиђа да Банка не може резиденту одобрити кредит у девизама, осим када је ријеч о резиденту (правном лицу или предузетнику) који исти користи за плаћање увоза роба и услуга из иностранства (чл. 19 ст. 2 ЗДП).

Како Корисник није резидент који девизни кредит користи за плаћање увоза роба и услуга из иностранства, сасвим је јасно да је Банка поступила супротно цитираној одредби ЗДП. Из овог произлази закључак да предмет обавезе из Уговора о кредиту није допуштен, што представља разлог због којег је апсолутно ништаван!

Извор: Фактор