Резултате пописа ће објавити свако за себе

Као што се и очекивало, Централни пописни биро није постигао договор о јединственом програму за обраду података, а у наредном периоду остаје да се види да ли ће се помјерати рок за објаву резултата пописа или ће Агенција за статистику БиХ и Републички завод за статистику, свако понаособ и без међународне верификације, објавити резултате пописа становништва, домаћинстава и станова.

Босна и Херцеговина 16.03.2016 | 08:08

Само дан након што је потврђено да статистичари нису успјели наћи заједнички језик о томе ко представља сталног становника БиХ, Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рекао је да ће тражити да Република Српска објави податке уколико се у законском року, односно до 1. јула, не објаве резултати пописа.

Подсјећања ради, за Републику Српску је неприхватљиво да они који се школују ван БиХ и раде у иностранству, осим сусједних земаља, буду уврштени у сталне становнике БиХ, на чему, са друге стране, ФБиХ, односно углавном Бошњаци, инсистирају.

"Дакле, остаје чињеница да двије године након пописа резултати нису објављени и за то постоји одговорност. Ми ћемо у неком наредном периоду тражити да се објави званично попис за Републику Српску. То нас једино и интересује и уопште нас не занима шта је на нивоу БиХ", рекао је Додик.

У наредних неколико дана очекује се још неколико састанака, па чак и укључивање појединих међународних фактора у причу у вези с пројектом који је БиХ коштао десетине милиона КМ.

"И на стручном нивоу, када су стручњаци разматрали та питања прије сједнице Централног пописног бироа, видјела су се велика одступања", испричао је извор "Независних", додајући да на самој сједници ништа није закључено.

Одмах након сједнице Централног пописног бироа могло се чути да Агенција за статистику БиХ као носилац пројекта треба и мора процес довести до краја, што практично значи да треба да објаве те податке без обзира на неслагања Републичког завода за статистику.

"Мислим да то није могуће ни законски ни на било који други начин. Ми само тражимо да се поштује закон и ништа више", рекла је јуче Радмила Чичковић, директор Републичког завода за статистику Републике Српске.

Такође, чули су се и позиви за "више" инстанце, као што је Савјет министара БиХ, да се укључе у разговоре и договоре у вези с објавом података, јер је питање пописа очигледно отишло на политички терен.

"Мислим да се вријеме беспотребно губи и надам се да ће се укључити неке више инстанце, али нико не може радити посао оних који су то законом и уставом задужени, а то су, прије свега, директор и замјеници директора Агенције за статистику и директори ентитетских завода за статистику", рекао је Адил Османовић, министар цивилних послова БиХ и координатор Савјета министара БиХ за пројекат пописа домаћинстава и станова.

Ипак, Велимир Јукић, директор Агенције за статистику БиХ, каже да ни у ком случају попис није пропао. Он је на неки начин потврдио раније писање "Независних" да као крајња могућност остаје измјена закона и помјерање 1. јула као крајњег рока за објаву резултата пописа.

"Желим вјеровати да ћемо јединствени програм усвојити у скорије вријеме и онда ћемо имати, не пуно, али ипак довољно, времена да завршимо обраду резултата пописа. Уколико буде другачије, односно буде потребе, рок се може и продужити", рекао је Јукић.

Иако и са једне и са друге стране тврде да траже поштовање међународних стандарда, препорука и закона, остаје опасност да међународне институције као вјеродостојне не признају резултате пописа ако законом утврђени рок буде пробијен.

"Сада чујем да неки траже политички договор. Ако је то ствар политичког договора, онда нисмо требали ни да идемо у попис и могли смо то завршити прије и не бисмо потрошили толико новца. Нема ту политичког договора, ту постоји статистика и бројеви и они неприкосновено говоре све. Што се тиче Републике Српске, ми остајемо при томе", рекао је Додик, додајући да су подаци у суштини познати, да остаје спорно између 300.000 и 400.000 нерезидентних, што говори у прилог томе да су "муслимани прије пописа манипулисали тиме".

Додик, али и Марко Павић, лидер ДНС-а и градоначелник Приједора, изнијели су неке, рекло би се, чудне податке, као што је онај да је у неким општинама у стану од 50 квадрата пријављено 70 људи, а да су неки имали пребивалиште у џамијама.

"У Камичанима је сада 28 становника више него 1991. године, у Хрнићима седам, а у Козарцу 773 више него 1991. године", рекао је Павић, додајући да свако зна да у тим мјестима нема више становника него 1991. године.

"Ако је ово тачно, све досадашње приче о прогону и слично морале би да падну. Мислим да нико никога не би требало да обмањује", рекао је Павић.

БиХ има 3.791.991 становника

Попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ одржан је од 1. до 15. октобра 2013. године, а први прелиминарни резултати објављени су 5. новембра исте године. Према тим подацима, у БиХ живе 3.791.662 особе, од чега у ФБиХ 2.371.603, а у Републици Српској 1.326.991, док Брчко дистрикт броји 93.028 становника.

Резултати по општинама и насељеним мјестима објављени су 6. децембра 2013. године, а том приликом јавност је увјеравана да ће ускоро бити објављени и остали подаци.

Земља мора знати своју статистику

Коментаришући непостојање договора о објављивању резултата пописа, Валентин Инцко, високи представник у БиХ, истакао је да је то више тематика за Европску унију, а не за високог представника, али мисли да свака земља мора знати своју статистику.

"Када из Европске уније буду дошла питања, њих око 5.000, једно од првих ће бити колики је број становника. Међутим, имамо још неколико недјеља за неки компромис, тако да се можда и пронађе", закључио је Инцко.

Извор: Независне новине