Данас бијеле покладе, сутра почиње пост

То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, јер се тог дана опраштају увреде, па се зато називају и "Проштене покладе"

Република Српска 13.03.2016 | 10:23

Беле покладе су најсвечаније и најраспрострањеније покладе у току године. Прослављају се дан уочи почетка Великог Ускршњег поста, који траје седам недеља до Великог петка, а у народу су популарно назване Беле недеље, односно Беле покладе.

Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде.

Ако Покладе посматрамо са религијске стране, према скоро свим тумачењима, њихов смисао је у припреми за предстојећи пост.

На тај дан дозвољен је унос прекомерне и јаке мрсне хране, пита, колача и алкохола. То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, па се зато називају и “Проштене покладе”.

Овај празник је веома значајан у православној култури.

Неки га упоређују са карневалима у селу, а у многим селима на овај дан и даље се чувају магијски ритуали везани за овај празник.

бичај је и да синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне.

Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: “Опрости дедо”, а таст му одговара: “Нека ти је просто синко”.

У Пчињи навуку велике гомиле сламе насред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица.

На Косову се по селима маскирају и играју игру која се зове “мачка”. У Подрињу се играју “лубачке” и “паука”, и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем.

У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, и брковима од вуне.

Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и “плаше” малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре.

Кад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају. У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.

Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио Сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.

Према календару СПЦ, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

Извор: Телеграф