И за Чернобил су говорили да није опасан

Трговска гора не може бити мјесто складиштења нуклеарног отпада, сматрају становници и локалне власти у Двору, али и околним општинама на територији Хрватске и Босне и Херцеговине.

Република Српска 06.03.2016 | 11:20

Дводневну јавну расправу на ову тему у Двору организовао је Државни завод за радиолошку и нуклеарну сигурност Хрватске одакле су поручили да би се све могло "упаковати у један потпуно сигуран систем".

Граница која дијели Хрватску са Босном и Херцеговином не дијели проблем становништва.

“Не нуклеарном отпаду на Трговској гори”, став је већине грађана Двора и околних општина са обје стране ријеке Уне.

"Па то је затровање до краја и шта има народа онда да се бави пољопривредом које више неће бити. Неће бити ни воћарства ни пчелераства", сматра Стеван Нишевић из Двора.

"Јуче су били ови из Новог Града, има подршка и из Костајнице такође. Није у питању само Двор већ читава жупанија", наводи Добривоје Драгишић из Двора.

Отпад из Нуклеарне електране Кршко и Института Руђер Бошковић могао би бити складиштена у касарни Черкезовац, на три километра од границе са БиХ.

"Ако га смјестите на троугао у шпицу на спрам границе тако да 70 процената утицајне зоне буде на територији друге државе, онда ми то доживљавамо као некоректан чин сусједне државе", објашњава Един Делић, професор Универзитета у Тузли.

Хрватска се обавезала да ће еколошки прихватљиво ријешити проблем складиштења постојећег радиоактивног отпада, став је Државног завода за радиолошку и нуклеарну сигурност Хрватске.

"Морамо доказати да активности које се проводе у Хрватској не угрожавају територију БиХ. То је наша обавеза, али исто тако право Републике Хрватске је да на свом територију проводи активности како мисли да је најбоље", објашњава Саша Медаковић из Државног завода за радиолошку и нуклеарну сигурност Хрватске.

Савремени и безбиједни услови складиштења не уливају наду становништву са овог простора.

"Ми знамо и да је Нуклеарна електрана у Чернобилу била безбиједна, као и Фукусхима у Јапану, али ми никада не можемо предвидјети неку природну катастрофу која то све може довести у питање", став је Сњежане Раилић, начелнице Новог Града.

Прихватање локалне заједнице значило би и бенефите на годишњем нивоу који су 10 пута већи од општинског буџета што је за милион еура више кроз директна улагања. Због чега становништво и сумња у локалну власт Двора.

Извор: Н1