Анализа: Звездин тим од Звездине дјеце - могуће је!

После сјајних искустава са "класом 1996", црвено-бели блиндирали најталентованије играче рођене 1997, 1998 и 1999. године!

Фудбал 06.03.2016 | 20:40

Са генерацијом играча рођених 1995.године направљена је системска грешка, немаром је дозвољено да их сунце туђег неба огреје пре него што је требало. Годину дана млађи момци предвођени Марком Грујићем и Вукашином Јовановићем су сплетом околности гурнути у ватру, али су квалитетом, најблаже речено, скинули Црвену звезду са финансијских апарата. Јесте да сада убирају плодове рада омладинске школе, јесте да могу коначно да планирају, али челници Црвене звезде мораће организационом симултанком да покушају да одраде два врло озбиљна задатка.

Први је добро познат свима: до јуна ће морати да направе тим кадар да буде конкурентан у квалификацијама за Лигу шампиона и други, можда још значајнији: да појављивање играча рођених 1996. године не представља никакав инцидент, последицу беспарице која је погледе у том тренутку скренула ка теренима подно јужне трибине.

Нормално је што је су одговорни из Љутице Богдана после незапамћене доминације на домаћој сцени осетили мирис еуфорије и ехо слогана навијача који се надају да ће мушема најквалитетнијег европског такмичења коначно бити постављена на центру највећег српског стадиона. Мада је данашњост украшена чежњом за међународним резултатом, Црвену звезду сутра, прекосутра или када за то дође време поново чека "ресетовање". То је просто закон логике и тржишта у срединама као што су српске. А тај "рестарт" могао би да изнедри плејаду нових, једнако талентованих младића из омладинске школе.

Можда је то утопија, можда се то никада неће десити, али ће Црвена звезда после "икс" година имати шансу да направи тим од момака пониклих у Љутице Богдана. Сјај Грујића, Јовановића и Јовића, спонтано је отворио врата раја следећој генерацији. Сада је све на њима и на челницима Црвене звезде. Свесни чињенице да су Звездина деца дуго била највеће богатство других клубова, одговорни из Љутице Богдана су претходних дана вишегодишњим уговорима "блиндирали" момке рођене 1997, 1998. и 1999. године. Један за другим професионалне уговоре су потписивали Ковач, Јовељић, Михајловић, Стојановић, Аџић...

Довољно да схвате да клуб на њих рачуна, да је у њима препознао квалитет и робу достојну милионског трансфера... Дакле, у пројекцији тима састављеног од Звездине деце централно место требало би да заузму голман Филип Манојловић, Михаило Ристић и дефанзивац Милош Стојановић. Уосталом, реч је о остацима тима који је предвођен Грујићем, Јовићем и Јовановићем у омладинској конкуренцији рушио све пред собом. Голман Манојловић је јако близу шансе, чека се само да Кахриман трансфером у иностранству наплати квалитет, па да момак који стажира у Бежанији добије статус који му по таленту и свим осталим карактеристикама припада.

У истом кошу је и капитен омладинске селекције Милош Стојановић, дефанзивац који је према речима упућених у недавно пријатељском окршају са Шпанијом оставио много бољи утисак од "Бразилца" Лијанка Војновића. Он исто добија сениорске минуте у Бежанији, оставља прилично коректан утисак, али у Љутице Богдана могу да буду задовољни, пре свега због чињенице да је Стојановић почео да показује јако озбиљне знакове напретка.

Импресионирао је стручни штаб на недавним припремама на Кипру, сада је све на њему. Потребно је да духове сазревања остави иза себе и докаже на великој сцени да је штопер који има предиспозиције да надмаши Вукашина Јовановића. Чека се и сјај Михаила Ристића, његова потенцијална прекоманда на леви бок, а Звезда има озбиљан квалитет у високом штоперу Цветковићу, тренутно на позајмици у Земуну.

Чули сте сигурно причу, апострофирану после силних неуспеха дражавне селекције, о томе како смо престали да производимо креативце. А у Звездином фудбалском инкубатору све врца од креације. Играчи таквих карактеристика су Лука Аџић, годину дана млађи Ковач и већ јавности представљани Лука Илић. Овај потоњи је можда и највеће благо омладинске школе. Момак из Ниша можда да игра на свакој позицији у офанзивном делу маневра и на свакој је једнако употребљив.
"Не волим да причам о појединцима. Али Лука Илић је имао болест, паузирао је шест месеци, али успео је да се врати. Одличан играч, посебно инспиративан у ситуацијама један на један", поручио је једном приликом тренер кадета Црвене звезде Огњен Короман.

Наравно, сви набројани су у фудбалској школи. Отуда Луки Аџићу, иако је савршено фудбалски писмен, недостаје агресивности и игре у другом правцу. Везиста Михајловић је имао озбиљну кризу, али је Огњен Короман успео да му намести главу... Ту је и играч рођен 1997.године Никола Јовановић. Не одликује се гладијаторском грађом, али је занат изучио играјући и штопера.
"Он има невероватан осећај за игру. Када смо били на турнирима у иностранству није се десило да изгуби дуел у скоку. Није вредело супарничким нападачима што су десет центиметара виши. Има процену и сјајан осећај", говорио је Лука Јовић о свом класићу Јовановићу.

А Лука Јовић после Луке Јовића требало би да буде две године млађи Дејан Јовељић. Најбољи играч турнира у Бјељини је неко око кога влада стручни консензус. Сви верују да ће он бити нападач тип класе, а исто тако поверење би требало да добије најбољи стрелац омладинског тима Милан Пановић. Он је доживео тешку повреду играјући за државну селекцију.

Понављамо, можда је тим састављен од Звездине деце утопија, нешто што се никада неће остварити. Али поред набројаних у заседи чекају Лазар Туфегџић, Александар Станковић, Немања Милуновић, као и Момчило Крстић који је недавно доведен из Вождовца...