Шта је са законом о поријеклу имовине?

Делегати Вијећа народа Парламентарне скупштине БиХ усвојили су данас у другом читању Закон о измјени Закона о платама и накнадама, чиме су изабрани и именовани функцинери у Заједничким институцијама БиХ изгубили право на тзв. бијели хљеб, досадашњу привилегију да 12 мјесеци након истека мандата примају пуни износ плате.

Босна и Херцеговина 02.03.2016 | 19:49

Против измјене Закона гласали су делегати хрватског народа, јер сматрају да је закон популистички, те да се тиме крши и Устав БиХ у којем стоји да се функцинерима не могу смањивати плате и накнаде. Делегати српског народа једногласно су подржали укидање досадашње привилегије, али предсједавајући Вијећа народа Огњен Тадић сматра да сада постоји могућност да појединци покушају надокнадити оно што им је одузето измјеном Закона. Рјешење за то је, сматра Тадић, усвајање Закона о поријеклу имовине.

"Да имамо Закон о испитивању поријекла имовине на нивоу ентитета, јер је то њихова надлежност, ми бисмо спријечили све функцинере да задњу годину или неколико мјесеци свог мандата искористе да би рјешавали своје запослење након истека мандата или да на неки други начин злоупотријебе положај рјешавајући своје личне потребе на начин да некоме чине услуге.То што би стекли или остварили на такав начин било би да имамо тај Закон санкционисано, а тако стечена имовина или нека друга добит одузета", тврди Тадић.

А да су некима мало и плата и "бијели хљеб" и остале привилегије свједочи и афера око набавке личних докумената у БиХ. Тужилаштво БиХ на основу ревизорског извјештаја води истрагу: да ли је било намијештања тендера, зашто се преговарало само са једном фирмом и ко су стварни власници те фирме, те ко је одговоран за чињеницу да грађани БиХ плаћају најскупља лична документа у Европи, а можда и шире?

Изгледа да су у процесу набавке личних докумената оштећени и грађани БиХ и буџет институција. "Да је то тако потврђује чињеница да је за нешто више од двије године плаћено више од 15 милиона марака за личне карте, а испоручено је личних карата у вриједности од седам милиона марака", истиче делегат Бошњака у Вијећу народа Халид Гењац и додаје да су све пропусте у том процесу платили грађани.

"Неко за то мора одговарати", упозорава Гењац. Хрватски Делегат, члан Хрватске сељачке странке Марио Караматић каже да су подаци изнесени у ревизорском извјештају страшни, те да се то не смије дешавати у Институцијама БиХ.

И невладин сектор тражи од правосуђа да ово питање доведе до краја и казни одговорне. "Није битно да ли се ради о министрима, директорима или било коме у том систему, они морају одговарати. То мора бити порука свима да се ниједна марка грађана, пореских обвезника ове земље не смије трошти ненамјенски", каже Ивица Ћавар из Центара цивилних иницијатива.

Министар цивилних послова у вријеме када је спорни уговор о набавци личних докумената потписан, а данас делегат СНСД-а Средоје Новић сву одговорност за евентуалне неправилности пребацује на тадашње руководство Агенције за идентификациона документа. "Министарство цивилних послова није имало директну надлежност да о томе одлучује. Агенција за идентификациона документа има свој буџет, она одлучује о средствима и расписивању тендера, она је вршила преговарчки процес и они су ријешили то питање", каже Новић.

Вијеће народа затражило је од Савјета министара и Агенције за идентификациона документа да истраже спорни уговор о набавци личних докумената, који су потписали бивше руководство Агенције и бивши сазив Савјета министара, те да у року од шест мјесеци о томе поднесу извјештај Парламентарној скупштини и Канцеларији за ревизију БиХ.

БН ТВ