Мањак хормона води у депресију

Оба обољења - штитасте жлезде и психичке проблеме, повезује исти узрок - стрес, али су и симптоми готово исти.

Здравље 29.02.2016 | 16:53

ДЕПРЕСИЈА и анксиозност су чак пет пута чешћи код пацијената са смањеном функцијом штитасте жлезде! Ови поремећаји су у порасту и код нас, првенствено код жена које имају хипотиреозу.

Ова обољења повезује исти узрок - стрес, али и готово исти симптоми. Стрес као моћан фактор активира аутоимуни одговор, па настају болести штитасте жлезде, док се и у основи депресије често налазе управо стресогени фактори.

Неретко се дешава да се пацијенти неуспешно лече од депресије, а не знају да им штитаста жлезда не функционише правилно већ годинама. И код депресије и код хипотиреозе јављају се исти симптоми: губитак интересовања, безвољност, промене расположења и хронични умор. Због ових тегоба пацијенти са поремећајима штитасте жлезде често залутају код психијатра.

Професор др Светлана Јелић, ендокринолог у КБЦ "Бежанијска коса", каже да је веза између тироидних хормона и процеса у мозгу јасна:

- Када код деце на пример, нема тироидних хормона, онда је ментални и телесни развој успорен. На срећу, ти поремећаји могу већ на рођењу да се дијагностикују и лече. Код одраслих, тироидни хормони утичу на метаболичке процесе, односно одређују како ће мозак да искористи све супстрате за његову функцију и рад.

Повезаност обољења штитасте жлезде и настанка депресије, међутим, није ни у научним круговима прецизно утврђен. Систем жлезда са унутрашњим лучењем је комплексан, а штитаста жлезда регулише и рад других жлезда, и њено функционисање је тесно повезано са радом централног и аутономног нервног система. Самим тим, каже наша саговорница, тешко је прецизно разјаснити све механизме и везе одређених процеса у овом систему.

Иако су клинички повезани, лечење, односно надокнада хормона штитасте жлезде, не утиче увек значајно на побољшање депресивних поремећаја и ретко их потпуно елиминише. Али не значи увек да пацијент са овим удруженим болестима мора да се лечи и код ендокринолога и код психијатра.

- Некада су депресивни симптоми део клиничке слике смањене функције штитасте жлезде. Пацијент дакле, има депресивне симптоме, али нема депресију. С друге стране, имамо оне који су лечени од депресије, а тек касније им је утврђено да имају и проблеме у раду тиреоидне жлезде - објашњава др Јелић.

Оно што отежава контролисање депресивних пацијената са поремећајима у раду штитасте жлезде јесте и неусаглашеност ендокринолога око тога када треба започети терапију. И, да ли треба сваког пацијента код кога се открије депресија послати на анализу хормона штитасте жлезде.

- Недавно је моја млађа колегиница завршила истраживање о повезаности клинички неиспољених поремећаја штитасте жлезде са депресијом и квалитетом живота. Резултати су показали да су пацијенти, код којих функција штитасте жлезде није била значајно нарушена, већ "на граници", имали лошији квалитет живота и то посебно у менталној сфери - додаје др Јелић.

АНАЛИЗЕ ИЗ КРВИ

ОСИМ ултразвучног прегледа штитасте жлезде, којим нам је њен изглед учињен доступним, др Светлана Јелић наводи и којим лабораторијским анализама се проверава рад ове жлезде: - Једним вађењем крви лако може да се сазна много о томе како штитаста жлезда ради. Од параметара из крви могу да се одреде: укупан или слободан тироксин (ФТ4), укупан или слободан тријодтиронин (ФТ3), тирео-стимулишући хормон (ТСХ), антитела на тиреоглобулин и тиреоидни ензим пероксидазу, као и туморски маркери - тиреоглобулин и калцитонин.

Новости