Техника је некад била вјечна, а сад више није

Некад су се електронски уређаји и кухињски апарати скупо плаћали, али су зато и трајали годинама. Као што сви знамо, то одавно није случај. Зашто?

Свијет 23.02.2016 | 07:37
Техника је некад била вјечна, а сад више није

1963. године, тада 39-годишња Винифред Хјуз, постала је поносна власница модерног електричног шпорета Беллинг Цлассиц.


Коштао је 79 фунти, што би данас износило 1500 фунти, а на рате га је отплатила током слиједеће четири године. Данас можемо рећи да је прошла супер повољно, јер је тај шпорет 92-годишња Винифред користила готово сваког дана отад.

Шпорет је остао у беспрекорном стању 53 године, током којих је Винифред кувала оброке за своју петочлану породицу, укључујући и недјељна печења.

„У оно вријеме су правили ствари које дуго трају" каже она.

Уз шпорет је добила и књигу са рецептима, у којој је нашла нека од омиљених јела која и данас још припрема, а поносно изјављује да никад у животу није наручила храну доставом, јер једноставно није било потребе за тиме.

Прошле недјеље је „отишао" термостат (претходно се покварио бројач, али он јој и тако није био неопходан), и Винифред се са тугом поздравила с крајем једне ере. Данас више и не може наћи толико велики шпорет који би се савршено уклопио у њену - по мјери прављену - кухињу из 60-их, а свијесна је тога и да неће наићи на исти квалитет.

Данас би риетко ко очекивао од шпорета да траје пет деценија, јер је просјек трајања беле технике посљедњих година све краћи и краћи.

У Великој Британији су управо из тог разлога потрошачи покренули петицију чији је циљ натјерати произвођаче да објаве очекивани рок трајања својих производа. Досад су прикупили више од 11.000 потписа, а захтјевају од владе да се успротиви „планираном застаревању", према ком потрошачи оптужују произвођаче да производе ломљиве производе које је немогуће поправити.

Тара Батон, која је покренула петицију, оснивачица је БуyМеОнце специјализоване странице на којој можете набавити производе с доживотном гаранцијом.

„Несхватљиво је и на граници с криминалом, да у вријеме кад расправљамо о стварању летјелица које ће људе слати на Марс, ја не могу пронаћи чајник који ће трајати дуже од шест година.

Некада су се произвођачи поносили чињеницом да су производили трајне, квалитетне производе. А данас немају воље, а не да им недостаје знања или технолошког умијећа, што резултира мноштвом бачених апарата. Не обраћају пажњу ни на еколошке стандарде, јер потрошачи бацају електронику чим им истекне гаранција."

Жељели смо јефтино, па смо изгубили квалитет

Кенет Вот, продавац резервних дијелова беле технике, који и сам поправља апарате од раних 1980-их година, такође истиче да уређаји данас не трају тако дуго као прије.

„Бијела техника која се производила у 1950-има, 60-има и 70-има обично је трајала 15 или више година, док данас траје шест или седам. Купци су захтјевали све јефтиније производе и тако је пао квалитет."

Све до средине 1980-их година, веш машине сте сервирали као аутомобиле, једном годишње. А данас се производе уређаји који се не могу поправити. Или се поправак не исплати или су дијелови затворени и не могу се поправити ни на који начин.

Често продају наводно еколошке производе; али ако их не можете поправити и баците их након неколико година коришћења, пуно ћете више загадити околиш него кад бисте некад купили квалитетнији, иако не и еколошки уређај, који је пуно дуже трајао."

Гардијану су се јавили многи читаоци са својим старим, још увијек функционалним апаратима.

Тако је 35-годишњи Ник Бакли рекао да још користи Ровентино пеглу на којој пише да је произведена у Западној Њемачкој. Добио ју је од маме прије 16 година, а она се сјећа да је њом учила пеглати 1960-их.

Крис Еванс користи усисавач из 1970-их , као и Ени Вајт из Шкотске, која је свој купила почетком 1970-их, а којег није никад замјенила јер је остао једнако ефикасан све ово вријеме.

36-годишња уметница Ана Ниман из Лондона користи стару мамину Сингерицу из 1923. године. На шиваћој машини је једини новитет свих тих година била уградња електричне педале 1966. године.

Каква је ситуација у Србији?

Изнад сте могли да прочитате искуства Британаца која је пренео Гардијан. А како је код нас? Због перманентне лоше економске ситуације, у Србији се сигурно користи много више старих апарата него у западној Европи. Тако да није немогуће да налетите на неки фрижидер марке Ободин из нпр. 1956. године (када је Елвис Присли био на врхунцу популарности) који још увијек ради, а о шпоретима "смедеревцима" или пећима "крека бановићи" нема смисла трошити ријечи. Тешко да постоји неко ко не познаје особу која још увијек не користи "смедеревац" или поменуту фуруну.

Како Србија ни по чему не може да се пореди са економски много развијенијим земљама, није риједак случај да овдје стигне роба лошијег квалитета него на неким другим мјестима. Понуда и потражња су увијек ишли руку под руку, а док год је наша платежна моћ ограничена, таква ће бити и понуда производа, односно њихов квалитет.

Зашто данас уређаји трају краће?

Из угла произвођача, рачуница је проста – што вам се нешто брже поквари, то ћете прије морати да купите ново. Иако то није нимало фер према купцима, ако мало боље размислите, схватићете да већина тога није фер. Новац је данас за нијансу важнији него прије 50 година и то је још један од разлога зашто се роба "штанцује". Уосталом, није то случај само са бијелом техником – готово у свим областима новац је потребан "одмах и сада" и ту нема мјеста калкулацији. Ако погледате многе других ствари од пре 50 година, не само бијеле технике, можете закључити како квалитет временом опада и то по правилу има везе са тим што неко жели "брзе паре".

Како да купимо квалитетан производ?

Вјероватно бисмо се сви сад могли носталгично вратити у прошлост и размишљати о производима из дјетињства или онима из кућа бака и дједова, али немојте сметнути с ума ни да скупље, бар данас, није нужно увијек боље и квалитетније.

Зато, све то можете учинити јест пазити на то шта купујете, слушати искуства и коментаре других купаца и имати на уму да ако нисте задовољни, произвођач или сервисер мора поштовати оно што је наведено у уговору.

А ако се већ нешто мора покварити, надајмо се да ће се то догодити мјесец дана прије, а не након истека гаранције.

Извор: Б92

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

дипл инжењер ел тех

23.02.2016 09:43

Развио сам и правио врхунска антенска појачала која на крову трају бар 20 година, па продаја није ишла. Сви продају смеће из увоза. И сви купују то смеће из увоза. Зар је скупо дати за појачало и исправљач 50КМ које ће трајати бар 20 година!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Новац

23.02.2016 17:02

Тржиште диктира услове. Потребно је обртати новац, да се он креце, а то цете постици управо на овај начин, да правите апарате који неце дуго трајати. Чешће се купује, понуда расте, новац циркулише. Сви задовољни.

ОДГОВОРИТЕ